Optičke posebnosti različitih molekulskih kristalnih nanofilmova
IZVODPrimenom ranije formiranog modela molekulskih nanofilm kristalnih struktura u ovom radu teorijski su istražene i izučene promene optičkih osobina usled prisustva različitih granica ultratankih uzoraka. Pomoću nađenog zakona disperzije eksitona i teorije odziva sistema na spoljašnju perturbaciju, određena je relativna dinamička permitivnost kao i optičke osobine (refraktancija, apsorbancija, reflektancija i transparencija) ovih ultratankih dielektričnih filmova. Rezultati su pokazali da granični parametri diktiraju izmenu prelamanja, pojavu diskretne transparencije i apsorpcije, kao i da menjaju položaj i broj apsorpcionih pikova. Ključne reči: tanki film, eksitoni, Grinove funkcije, permitivnost, prelamanje, apsorpcija, transparencija.
UVODZbog dobijanja fundamentalnih informacija o ekstremno drugačijim fizičko-hemijskim osobinama materijala, teorijska istraživanja niskodimenzionih kristalnih sistema (nanostruktura: ultratankih filmova, kvantnih žica i tački i sl.) veoma su intenzivirana. Potencijalno široka praktična (tehničko-tehnološka) primena u nano, opto i bio-elektronici [1] daje ovim istraživanjima poseban značaj. Analizom ponašanja elementarnih naelektrisanja (jona i elektrona) i njihovom aktivnom transferu kroz nanostrukture na mezoporoznim slojevima i uticaju graničnih uslova i vrste elektrolitičkog okruženja treba da se iznađe odgovor na pitanje šta sve to doprinosi efikasnoj difuziji naelektrisanja, a šta kvari sve ove pozitivne osobine. Posebnost ovih struktura ogleda se u tome što prisustvo bliskih graničnih površi dovodi do veoma izmenjenih opšte poznatih svojstava ovih materijala i pojave nespecifičnih fenomena (kao posledica efekata dimenzionog kvantovanja [2], te oblika i spoljašnjih/graničnih uslova ("konfajnment"-efekata) -nastalih usled značajnog uticaja izmenjenih graničnih uslova) u poređenju sa istim karakteristikama odgovarajućih balkovskih uzoraka [3]. *Autor za korespondenciju: Igor J. Šetrajčić E-mail: igor.setrajcic@df.uns.ac.rs Rad primljen: 05. 06. 201705. 06. . Rad prihvaćen: 16. 07. 2017. Rad je dostupan na sajtu: www.idk.org.rs/casopis Nanomedicina, kao oblast sa najvećom perspektivom primene nanoskopskih rezultata, definiše se kao popravka, izgradnja, monitoring i kontrola humanih bioloških sistema na molekulskom nivou korišćenjem nanostruktura i nanouređaja. Ona predstavlja primenu nanotehnologija na poljima medicine, farmacije i tehnologije. Ova grana nauke ostvaruje mogućnost posmatranja i dijagnosticiranja, lečenja, konstrukciju i kontrolu bioloških sistema čo-veka na ćelijskom nivou koristeći čestice i materijale nanodimenzija [4]. Glavni adut nanomedicine se bazira na prodiranju nanočestica u same ćelije i lečenje bolesti u samom korenu, odakle je i počela -u ćeliji [5]. Još jedna od bitnih karakteristika nanočestica je da one imaju mnogo veću površinu u odnosu na zapreminu (što je manji poluprečnik česti-ca to je veća površina iste mase materijala). Ovo svojstvo nanočestica daje mogućnost velike a...