Razvoj sofisticiranih tehnika detekcije strukturnih i biohemijskih abnormlnosti, u poslednjih nekoliko decenija, odigrao je važnu ulogu u preciznijem sagledavanju brojnih bioloških alteracija kod pacijenata uopšte. Ova činjenica je od posebne važnosti istraživačima u oblasti neuronauka, zbog često nepoznate i/ili multifaktorijalne etiopatogeneze neuropsihijatrijskih poremećaja, te svaki deo spoznaje kompleksnog "algoritma" ima svoje značajno mesto. U poslednje vreme veliku pažnju istraživača privlače eksploracija imunoloških abnormalnosti kod obolelih od shizofrenije, kao i citokinima posredovani mehanizmi koji predstavljaju osnovu za niz hipoteza iznesenih na ovu temu [1][2][3]. U daljem tekstu fokusiraće-mo se na nekoliko najvažnijih teorijskih pravaca koje se tiču inflamacije i imunoloških promena zapaženih u shizofreniji. Jedna od teorija je da je infekcija majke tokom trudnoće (naročito tokom ranog perinatalnog perioda) značajan faktor rizika za dete za razvoj shizofrenije i drugih neurorazvojnih oboljenja [4,5]. Epidemiološke studije su pokazale da infekcija majke virusom influence tokom trudnoće povećava rizik za shizofreniju deteta za 3-7 puta [4,6]. Pored virusa influence i brojni drugi infektivni činioci su povezani sa povećanim rizikom za SCH medju kojima su i varicela zoster virus, polio, difterija, rubela itd [5]. Medjutim, patološki mehanizam odgovoran za povećan rizik za shizofreniju kod dece nakon izloženosti majke infekciji još uvek je nedovoljno jasan. Takodje otvoreno je pitanje, na koji način infekcija majke dovodi do citokinskog disbalansa kod fetusa; da li je u pitnju delovanje infektivnog činioca na specifične receptore koji dovode do produkcije i oslobadjanja različitih medijatora zapaljenja u periferni majčin imuni sistem koji onda prolaze placentu i ulaze u cirkulaciju fetusa [6,7], ili potencijalni iz-
Kratak sadržajPoslednjih par decenija pažnju istraživača sve više privlače imunološke abnormalnosti uočene kod obolelih od shizofrenije. U prvom delu teksta prikazan je kratak pregled pojedinih teorijskih konstrukata predloženih u cilju boljeg uvida u povezanost shizofrenije i imunoloških alteracija, u drugom delu je razmotren uticaj citokina na pojedine neurotransmiterske sisteme i finalno izneta su zapažanja dobijena iz istraživanja u realnoj kliničkoj situaciji kao i pravci budućih istraživanja.