School Bullying in Adolescence and Personality Traits

Abstract

This study examined the differences in personality traits between the clusters reflecting the roles in violent interactions among high school students. The sample included 397 students (51.1% male) of Serbian nationality from the first to the fourth grades of different high schools. Based on scores of five dimensions related to peer violence (Physical Aggression, Psychological Aggression, Victimization, Adapted Behavior, and Risky Behavior), three clusters were extracted: Adapted Adolescents, Victims, and Bullies. These three clusters were compared with respect to lexical Big Seven personality traits, and the results indicate that the clusters differ significantly on Aggressiveness, Neuroticism, and Negative Valence. The Adapted Adolescents have the lowest scores on all three dimensions, while the Victims score highest on Neuroticism, and the Bullies on Aggressiveness. The potential importance of certain Extraversion facets for the roles in violent interaction was discussed.

It's more than skin‐deep: The relationship between social victimization and telomere length in adolescence

“…In theory, this approach is based on the experiences that groups of homogenous adolescents share rather than focusing on individual difference variables (Bergman & Magnusson, ). Additionally, some researchers have advocated a person‐ versus a variable‐centered approach when examining peer victimization because the roles associated with aggressive behavior (e.g., victim, bully) represent groups of similar individuals who share trait configurations and outcomes distinct to that group membership, and who tend to retain that membership from early to later adolescence (Kodzopeljic, Smederevac, Mitrovic, Dinic, & Colovic, ).…”

Violent behavior among middle school children: The role of gender and personality traits

“…Стога постаје јасније зашто поједин-ци узимају различите улоге у насилној интеракцији: важне детерминанте насилног понашања су управо особине личности, на шта упућују и закључци психолошких истраживања (нпр. Barlett & Anderson, 2012;Čolović i sar., 2015;Gleason et al, 2004;Kodžopeljić et al, 2014).…”

“…Досадашњи резултати истраживања повезаности особина личности и насил-ног понашања једнозначно упућују на закључак да агресивност остварује позитив-не релације с испољавањем насиља на старијем основношколском узрасту (Solberg & Olweus, 2003;Sharpe & Desai, 2001;Tremblay & Ewart, 2005), што је потврђено и у истраживањима која су спроведена у Србији (Čolović i sar., 2014;Čolović et al, 2015;Kodžopeljić et al, 2014). Веза између агресивности и вршења насиља најчешће се објашњава биолошким основама агресивности (нпр.…”

“…У домаћим истраживањима показано је да висока отвореност и савесност чине ученика подложнијим улози жртве на вишем основношколском узрасту (Čolović et al, 2015), али резултати истраживања у вези с овим двема димензијама личности су прилично оскудни. За насилнике, као и за жртве, карактеристичан је висок ниво неуротицизма (Andreou, 2001;Čolović et al, 2015;Kodžopeljić et al, 2014;Mynard & Joseph, 1997), a чини се да су ученици одређеног про-фила личности склонији томе да буду вулнерабилни за нападе агресивних вршњака (нпр. Egan & Perry, 1998;Watson et al, 2015).…”

Upitnik Prona: Procena Vršnjačkog Nasilja Kod Učenika Osnovnih I Srednjih Škola

“…Međutim, neki njegovi aspekti, poput hipersenzitivnosti, mogu se shvatiti i kao potencijalni prediktori nasilničkog ponašanja, ili ponašanja žrtve-provokatora. S druge strane, Agresivnost i Negativna valenca umereno i pozitivno koreliraju sa dimenzijom Sklonosti ka nasilnom ponašanju, što je u skladu s ranijim istraživanjima (Kodžopeljić, Mitrović, Smederevac, Dinić, & Čolović, 2014). Nasilnici očigledno imaju snažan agresivni poriv, ali zbog izražene Negativne valence se pretpostavlja da agresijom zapravo odaju sliku o sebi kao o jakim i opasnim osobama s kojima se ne sme "kačiti".…”