Self-blame in parents of children with autism spectrum disorder and children with physical disabilities: The role of a child's problem behavior and personality traits

Abstract

Високо образовање је делатност од посебног значаја за Републику Србију и део је међународног, а посебно европског, образовног, научног, односно уметничког простора. Остварује се кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. Подаци о високом образовању су резултат редовних годишњих истраживања која се спроводе у свим високошколским установама и прикупљени су путем индивидуалних упитника. За уписане студенте то је "Статистички извештај о упису студената" (образац ШВ-20), за дипломиране студенте "Статистички извештај за студенте који су завршили студије на високошколским институцијама" (образац ШВ-50) и за наставно особље "Извештај о наставном особљу и структури високошколских установа" (образац ШВ-21). Поред ове публикације, податке о високом образовању садрже и "Статистички годишњак Републике Србије", "Општине и региони у Републици Србији", "Статистички календар Републике Србије" и пригодне публикације које објављује Републички завод за статистику. Д и р е к т о р У Београду, 2019. Др Миладин Ковачевић 7 СТАТИСТИКА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРАВНИ ОСНОВ Истраживања се спроводе на основу Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС", број 104/2009), који је донела Влада. МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ Циљ и садржај статистичких истраживања Задатак статистике високог образовања је да прикупља, обрађује и публикује податке о универзитетима, факултетима, академијама и високим школама и студијским програмима, врсти и степену студија, студентима уписаним и дипломираним на свим степенима студија (студије првог, другог и трећег степена) и наставном особљу по основним обележјима. Истраживања из области статистике високог образовања се спроводе у годишњој периодици и обезбеђују податке о броју и територијалној дистрибуцији високошколских институција, облику својине, степенима студија које организују и врсти студијских програма, о студентима који су уписали односно завршили одређени степен студија према полу, старости, претходно завршеној школи, начину финансирања током студија, социоекономском статусу студента, о мобилности студената, као и податке о наставном особљу. Извори података Подаци о уписаним и дипломираним студентима прикупљају се путем индивидуалних статистичких упитника "Статистички извештај о упису студената" (образац ШВ-20) и "Статистички извештај за студенте који су завршили студије на високошколским институцијама" (образац ШВ-50). Подаци о наставном особљу на високошколским установама прикупљају се путем збирног извештаја "Извештај о наставном особљу и структури високошколских установа" (образац ШВ-21), који попуњавају све високошколске установе. Обухват истраживања Обухват истраживањима из области високог образовања је потпун. Годишњим истраживањима о уписаним студентима (ШВ-20) и о дипломираним студентима (ШВ-50) обухваћени су сви студенти уписани на све степене студија у текућој школској години односно сви студенти који су завршили одређени степен студија у календарској години на свим високим школама, факултетима и академијама уметност...

Mental health outcomes and experiences of family caregivers of children with disabilities during the COVID‐19 pandemic in Bolivia

“…Although denial can serve a protective function in helping one to cope in the short‐term, particularly for stressors perceived to be outside one's control (Woodman & Hauser‐Cram, 2013 ), it has generally been associated with worse mental health outcomes among family caregivers (Silva et al, 2015 ; Whittingham et al, 2013 ). Similarly, self‐blame has been examined in the context of some parents believing that they somehow contributed to their child having a disability and are being punished, especially in the absence of a medical explanation for their child's condition, or that they could be doing more for their child (Čolić & Milačić‐Vidojević, 2019 ), with one study showing parents' self‐blame to be associated with higher levels of caregiver burden, hopelessness, and depression (Moses, 2010 ). Interestingly, our results also showed that the use of specific adaptive coping strategies (i.e., emotional support, positive reframing, and acceptance) was associated with lower levels of stress, anxiety, and depression during the pandemic, although these associations were no longer significant when adjusting for other caregiver factors.…”