Serbian population income and expenses for health care

Abstract

Сажетак. Здравствена заштита је непосредно и дубоко укључена у феномене демографских и социоекономских промена становништва. У финансирању здравствене заштите присутан је стални раскорак између потреба и материјалних могућности да се те потребе задовоље. Циљ овог рада јесте да се сагледају начини обезбеђивања финансијских средстава и издаци за здравствену заштиту. У том циљу анализирани су подаци обимног анкетног истраживања спроведеног у Србији. Резултати анализе показали су да домаћинства у Србији имају просечно 1,7 извора прихода, а главни извор су пензије (56,5%), плате (15,9%) и пољопривреда (13,5%), док је без прихода 7,1% домаћинстава. Приходи су довољни за покриће свих трошкова код 40% домаћинстава, а само за основне потребе код 32,9% домаћинстава. код 38,»% домаћинстава приходи не покривају трошкове исхране, код 38,3 трошкове личне хигијене, а 43,3% хигијене домаћинства итд. Највећи број породица своје материјално стање оцењује као средње (49,2%) и лоше (39,9%), а добро само 10,1%. У овоме постоје статистички значајне разлике између домаћинстава градских и сеоских насеља (X 2 =67, 640; df=3; p<0,001). Најсиромашније породице оцењују своје материјално стање као лоше (51,7%), а најимућније у 32% случајева. Издатке за здравствену заштиту у претходној години имало је 44,1% становника Србије, нешто више градских него сеоских насеља, жена