Сажетак: Ризико фактори су веома значајни помажући фактор настанка бројних, првенствено хроничних, дегенеративних обољења. Фактори ризика су: личне карактеристике појединца и еколошкосоцијалне карактеристике. Основни циљ рада јесте да се сагледају здравствени ризици и ризично понашање становника Србије и утицај на здравље народа. Реализујући циљ рада, извршена је анализа података огромног анкетног истраживања, које је извршио Институт за јавно здравље Србије. Резултати су показали да у Србији постоје бројни ризико фактори. Међутим, 5,7% школске деце и 1,9% одраслих не знају за њихово постојање у околини. Међу тим ризико факторима најизраженији су УВ зрачење и насиље. Становништво сматра да су најчешћи узроци оболевања погрешна исхрана, стрес и тешки услови живота. Ризици и ризично понашање нарочито су присутни при оболевању од кардиоваскуларних и респираторних болести, гојазности, дијабета, повреда и других. У борби са хроничним, масовним оболењима значајно је смањење ризико фактора и промена ризичног понашања. По савету лекара и других здравствених радника у задњој години је ризично понашање променило 38% становника, и то различито по територијалним деловима Србије, типу насеља, полу, узрасту, образовању и имовинском стању. Као разлоге промене понашања наводе болест (20,8%) и здравији живот (13,3%).

Сажетак Са старењем долази до значајних промена у здравственом стању и здравственим потребама. У циљу сагледавања здрав ствених карактеристика и обима кори шћења здравствене заштите старих лица у Србији, анализирани су подаци анкетног истраживања (2000. године) случајно иза бране 2.301 старе особе у Србији, као и подаци рутинске здравствене статистике (1991-1999. година). Резултати су показали да у морбидите ту старих особа доминирају кардиоваскуларне болести и болести мишићнокоштаног система, затим повреде, бронхитис и дија бетес мелитус. Они користе око 10 услуга годишње по једној особи, односно 30% користи по 2-3 услуге, око 20% по 5 услуга, а већи број услуга користи трећина старих лица. Болничку заштиту користи око 30% њих. Они одлазе лекару најчешће због болести и повреда (44%), контроле (28%) и прописивања лекова (18%). Значи, старе особе знатно чешће обо левају и користе здравствену заштиту, него особе од 19 до 64 године. Кључне речи: старе особе, здравствено стање, здравствена заштита.

Сажетак: Навике су веома значајне за здравље становништва. Човек је непрекидно изложен деловању неповољних навика по здравље, што за собом повлачи замарање и исцрпљивање адаптивних механизама, што слаби одбрамбене способности организма и долази до поремећаја равнотеже између човека и његове околине и настаје болест. Циљ рада јесте да се сагледају хигијенске навике стновништва по територијалним деловима Србије, типу насеља, полу, узрасту, образовном нивоу и имућном стању. У том циљу су анализирани резултати обимног анкетног истраживања које је спровео Институт за јавно здравље Србије 2000. и 2006. године. Резултати анализе показали су да навике из области личне хигијене нису изграђене на задовољавајућем нивоу. Тако само 75,7% школске деце редовно пере руке, 61,9% се тушира више пута недељно, а 56,7% пере зубе више пута дневно. Ово је нешто лошије код одраслог становништва-око 74% редовно пере руке, око 57% се редовно купа, а само око 41% пере зубе. Све је ово знатно боље код градског становништва него код сеоског, код жена него код мушкараца, код образованијег и имућнијег становништва. Пре јела руке пере 88%, после употребе WC-a 90,7%, а по уласку у кућу само 69,6% испитаника. Навика прања зуба је најмање изграђена-више пута дневно пере зубе само око 15% становника, а уопште не пере 7,6% Stru~ni i nau~ni radovi

Сажетак Исхрана старих особа је веома значајна за развој и здравље. Старе особе у великом проценту се неадекватно хране, нарочито у погледу протеина, витамина и минерала. Циљ рада је да се сагледају каракте ри стике исхране старих лица по тери торијалним деловима Србије, типу насеља, полу, узрасту, образовном нивоу и имовном стању. У том циљу су анализирани подаци оби мног анкетног истраживања које је спро вео Институт за јавно здравље Србије. Резултати су показали да је исхрана ста рог становништва (65 и више година) неа декватна. Редовно доручкује око 72%, а сва три оброка има само 61,6%. Никад не доручкује око 6%, ручак конзумира 93% и вечеру 69,2%. Од хлеба углавном једу бели и полубели, а остале врсте далеко ређе. Од масноћа најчешће користе уље (60,5%) и свињску маст 35,1%, док остале масноће врло ретко. Као намаз на хлеб најчешће користе маргарин (44,8%) и кајмак (1,4%), а 37% уопште не користи никакав намаз. Храну досољавају углавном кад није довољно слана (49,5%), али око 6% досољава и пре пробања. Воће и поврће се користи недо вољно-мање од 50% користи воће, а само 32% поврће, с тим што обра зованије и имућније особе користе више. Од појединих врста намирница стара лица користе најче шће кромпир, пи ринач, тестенину и пилетину 1 Мр мед. др Маријола Обрадовић, Завод за здравствену заштиту радника железнице, Београд.

Сажетак. Здравствена заштита се остварује у здравственим установама и другим облицима здравствене заштите. Дом здравља је врста здравствене установе која спроводи мере углавном примарне здравствене заштите становништва свих узраста. Циљ рада јеste да се сагледа остваривање здравствене заштите старих лица у дому здравља и то по територијалним деловима Србије, типу насеља, полу, узрасту, образовању и имућном стању. Остварујући циљ рада извршена је анализа података обимног анкетног истраживања које је спровео Институт за јавно здравље Србије. Резултати су показали да старе особе веома често користе услуге дома здравља, а најчешће коришћене услуге су мерење крвног притиска, одређивање шећера, масноће и хемоглобина у крви и анализа мокраће. У односу на територијалне делове Србије, највећи број услуга пружају домови здравља Београда и Војводине, а најмањи централне Србије. Код лекара није никад било само 1,6% старих лица, знатно више из градских насеља, мушкараца и најсиромашнијих. Код лекара опште медицине је било 54,2%, а код стоматолога до 16%. Велики број старих особа је у задњој години користио специјалистичку службу дома здравља (41%), и то знатно више из градских насеља, женских и имућнијих старијих особа. Код специјалисте није никад било само 11% старих особа. Ови прегледи су најчешће оба-Stru~ni i nau~ni radovi