Сажетак: Ризико фактори су веома значајни помажући фактор настанка бројних, првенствено хроничних, дегенеративних обољења. Фактори ризика су: личне карактеристике појединца и еколошкосоцијалне карактеристике. Основни циљ рада јесте да се сагледају здравствени ризици и ризично понашање становника Србије и утицај на здравље народа. Реализујући циљ рада, извршена је анализа података огромног анкетног истраживања, које је извршио Институт за јавно здравље Србије. Резултати су показали да у Србији постоје бројни ризико фактори. Међутим, 5,7% школске деце и 1,9% одраслих не знају за њихово постојање у околини. Међу тим ризико факторима најизраженији су УВ зрачење и насиље. Становништво сматра да су најчешћи узроци оболевања погрешна исхрана, стрес и тешки услови живота. Ризици и ризично понашање нарочито су присутни при оболевању од кардиоваскуларних и респираторних болести, гојазности, дијабета, повреда и других. У борби са хроничним, масовним оболењима значајно је смањење ризико фактора и промена ризичног понашања. По савету лекара и других здравствених радника у задњој години је ризично понашање променило 38% становника, и то различито по територијалним деловима Србије, типу насеља, полу, узрасту, образовању и имовинском стању. Као разлоге промене понашања наводе болест (20,8%) и здравији живот (13,3%).

Сажетак: Навике су веома значајне за здравље становништва. Човек је непрекидно изложен деловању неповољних навика по здравље, што за собом повлачи замарање и исцрпљивање адаптивних механизама, што слаби одбрамбене способности организма и долази до поремећаја равнотеже између човека и његове околине и настаје болест. Циљ рада јесте да се сагледају хигијенске навике стновништва по територијалним деловима Србије, типу насеља, полу, узрасту, образовном нивоу и имућном стању. У том циљу су анализирани резултати обимног анкетног истраживања које је спровео Институт за јавно здравље Србије 2000. и 2006. године. Резултати анализе показали су да навике из области личне хигијене нису изграђене на задовољавајућем нивоу. Тако само 75,7% школске деце редовно пере руке, 61,9% се тушира више пута недељно, а 56,7% пере зубе више пута дневно. Ово је нешто лошије код одраслог становништва-око 74% редовно пере руке, око 57% се редовно купа, а само око 41% пере зубе. Све је ово знатно боље код градског становништва него код сеоског, код жена него код мушкараца, код образованијег и имућнијег становништва. Пре јела руке пере 88%, после употребе WC-a 90,7%, а по уласку у кућу само 69,6% испитаника. Навика прања зуба је најмање изграђена-више пута дневно пере зубе само око 15% становника, а уопште не пере 7,6% Stru~ni i nau~ni radovi

No abstract

Поремећаји менталног здравља представљају веома значајан медицински проблем, нарочито у периодима друштвене кризе, економске нестабилности и опасности од ратних сукоба. Циљ рада је да се сагледају емоционални проблеми становника Србије у време друштвене кризе и транзиције. У том циљу су анализирани подаци анкетног истраживања Института за јавно здравље Србије. Резултати су показали да је становништво Србије веома изложено стресу-18% школске деце и око 44% одраслог становништва, и то знат

Сажетак. Здравствена заштита је непосредно и дубоко укључена у феномене демографских и социоекономских промена становништва. У финансирању здравствене заштите присутан је стални раскорак између потреба и материјалних могућности да се те потребе задовоље. Циљ овог рада јесте да се сагледају начини обезбеђивања финансијских средстава и издаци за здравствену заштиту. У том циљу анализирани су подаци обимног анкетног истраживања спроведеног у Србији. Резултати анализе показали су да домаћинства у Србији имају просечно 1,7 извора прихода, а главни извор су пензије (56,5%), плате (15,9%) и пољопривреда (13,5%), док је без прихода 7,1% домаћинстава. Приходи су довољни за покриће свих трошкова код 40% домаћинстава, а само за основне потребе код 32,9% домаћинстава. код 38,»% домаћинстава приходи не покривају трошкове исхране, код 38,3 трошкове личне хигијене, а 43,3% хигијене домаћинства итд. Највећи број породица своје материјално стање оцењује као средње (49,2%) и лоше (39,9%), а добро само 10,1%. У овоме постоје статистички значајне разлике између домаћинстава градских и сеоских насеља (X 2 =67, 640; df=3; p<0,001). Најсиромашније породице оцењују своје материјално стање као лоше (51,7%), а најимућније у 32% случајева. Издатке за здравствену заштиту у претходној години имало је 44,1% становника Србије, нешто више градских него сеоских насеља, жена