The European Union: Consociational Past, Centripetal Future?

Abstract

Consociational interpretations of the European Union (EU) are well established and help to explain the political stability of the 27member state system. In contrast, the increasingly common centripetal elements have not yet received systematic attention. Using a framework originally designed to map the choices for divided societies, this article highlights centripetalism in EU party regulation and proposals for electoral reform. Going beyond the spatial distribution requirements that play such a central role in aggregative institutions in the EU, the article suggests that cross-national districts rather than a supra-national district provide the strongest incentive for European parties to organise EU-wide campaigns on European issues, fielding candidates with crossnational appeal. The article concludes with a reflection on the relationship between consociational and centripetal elements in the EU. It shows that consociationalism and centripetalism in the EU can continue to co-exist, though the balance is likely to change.

The rule of law in the grip of populist authoritarianism: Hungary and Poland

“…Representatives of different sectors in coordinated market economies were experienced in bargaining to reach a consensus ahead of policy making. Some scholars (Bogaards, 2022; Gabel, 1998; Jolly, 2007) consider the EU a consociational democracy. Given that the EU includes a diverse range of states and societies representing distinct religious, ethnic, racial, or regional segments, and that the EU resembles a grand coalition “in which representatives of all significant segments participate in common decisions with regard to common concerns, whereas decision making remains autonomous for all other issues” (Britannica, n.d.), it is reasonable to regard the EU as an example of consociationalism.…”

The European Union and Bosnia and Herzegovina: A contribution to the study of politics in plural societies

“…Консоцијацијска демократија у Европској унији и Босни и Херцеговини је, навели смо у уводу, али и у нашим ранијим радовима (Simović 2022), заједничка тачка и политичко-системска вриједност у којој се спајају два наведена простора и дају нам основу за њихову компарацију. Аутори попут Матијса Богардса (Bogaards 2021), Оливера Косте (Costa 2003) и Ендрју Кајзера (Kaiser 2002) оцјењују Европску унију као консоцијацијску демократију. Ово чине ослањајући се на Аренда Лајпхарта који је теоријски утемељио појам и логику консоцијацијске демократије.…”

“…Међутим, оно што на први поглед теоријски спаја Европску унију и Босну и Херцеговину, а то је консоцијацијска демократија, дубљом анализом утврђујемо да их у практичној политици дијели. Разлог је тај што дио елита Европске уније, која почива, како наводе теоретичари (видјети у Lijphart 2003, Bogaards 2021, Costa 2003, на бројним механизмима консоцијацијске демократије, неријетко покушава да кроз политику стварања "функционалне" Босне и Херцеговине измјени њен консоцијацијски обликован политички систем. Оваква политика одговара бошњачкој елити која бројношћу свог народа жели да оствари доминацију у условима класичне представничке демократије.…”

Konsocijacijske interpretacije Europske unije

“…RazmjernostDegresivna proporcionalnost u raspodjeli mandata u Europskom parlamentu među državama članicama Proporcionalna raspodjela sredstava iz proračuna EU-a među državama članicama Proporcionalna raspodjela položaja u administraciji EU-a među državama članicama Lociranje sjedištâ agencija EU-a diljem država članica Izvori:Bogaards, 2022, O'Leary 2020, Grubiša, 2011 …”