The role of the women's foreign missions in Serbia during the Great War: Transfer of medicalized technologies and the birth of biopolitics

Abstract

Овај рад је теоријски и методолошки ограничен на један уски аспекат Првог светског рата -на улогу медикализованих ангажмана страних женских мисија. Случај Србије у том контексту није од посебне важности само због тежине, драматичности и трагичности последица Великог рата, већ и због тога што је међународни, доминантно женски ангажман, служио као латентни механизам трансфера медикализованих политичких и друштвених технологија и пракси које у то време овде нису постојале. У раду су анализирани услови и узроци који су генерисали промене у друштвеним улогама жена, које су се односиле на њихов активизам, професионалност, мобилизацију и ангажмане у лекарским и добротворним мисијама током Великог рата, с обзиром на то да се тај историјски догађај може посматрати и као прекретница у друштвеној партиципацији жена, односно у контексту промена у култури односа међу половима. Други фронт као фронт мисионарске борбе са епидемијама, заразама, болесницима, рањеницима, сиромаштвом, глади, избеглицама и збрињавањем ратне сирочади однео је више од трећине укупних ратних жртава у Србији. У раду закључујемо да су друштвена збивања на том фронту, захваљујући медицинској кампањи, представљала не само трансфер медикализованих технологија контроле, лечења и превентиве над становништвом -дакле свега онога што је стратешки недостајало Србији тог времена -већ и темеље нове биополитике.

Medical sociology topics on the pages of Sociološki pregled/ Sociological Review

“…Током прве деценије овог века, часопис није објавио ниједан текст из медицинске социологије. Тек је у посебном издању часописа Социолошки преглед "Сто година социологије у Србији", објављен је рад о етаблирању изучавања медицинске социологије на београдском Медицинском факултету (Radenović, 2012) Чланком о улози жена -припадница хуманитарних мисија у "трансферу медикализованих технологија" у српску војску током I светског рата (Marinković, Marinković, Ristić, 2014), СП је отворио једно значајно подручје истраживања, не само са аспекта медицинске социологије -али неизоставно и ње -већ и са аспекта социологије рата, родних улога, културе сеђања и биополитике. Овај рад посебно заслужује пажњу, са становишта дисциплине којом се овде бавимо, јер указује на значај мера и организације који су тада предузимани у циљу спречавања и контроле епидемија великих народних морија, али и последично на поратну професионализацију позива медицинске сестре, стварање њиховог првог струковног удружења, на наставак рада болница које су током рата осниване под покровитељством својих оснивача итд.…”

“…The article on the role of female members of humanitarian mission in the 'transfer of medical technologies' to the Serbian army in WWI (Marinković, Marinković, Ristić, 2014) opened an important field of research and not only from the aspect of medical sociology but also from the aspect of sociology of war, gender roles, memory culture and bio-politics. This is remarkably noteworthy contribution to the discipline discussed here, because it illustrates the importance of preventive measures and organizations implemented to prevent and manage epidemics of national proportions, as well as the post-war professionalization of the nurse profession, the founding of their professional association, the continued operation of hospitals founded by benefactors during the war, etc.…”