lanaca koji su kovalentno vezani za poli pep tidnu ki~mu. Dobro je poznat zna~aj prome na u glikozilaciji proteina za nastanak, razvoj i krajnji ishod razli~itih bolesti kod ljudi. Glikani se smatraju jedinstvenim strukturama za di jag nozu, i pra}enje toka bolesti. U »omics« eri, glikom, glika n ski analog proteoma i genoma, predstavlja mogu}i izvor no vih biomarkera. Kreiranje strategije za otkri}e biomarkera zahteva nove principe i platforme za analizu relativno malih koli~ina brojnih glikoproteina. O~ekuje se da glikomske teh no logije, koje su jo{ u razvoju, a koje obuhvataju razli~ite tipove masene spektrometrije i afinitivnih tehnika, rezultiraju novim analiti~kim procedurama u oblasti odre |i vanja bio markera. Najve}i izazovi za eksperimentalnu i kli ni~ku gliko pro teomiku su: pretraga razli~itih tipova gliko mo lekula, oda bir potencijalnih markera i njihova selekcija ili pre ~i{}a -vanje i identifikacija. Za ovo je neophodno razviti teh no logije koje }e omogu}iti visoku senzitivnost detekcije biomarkera kao i odgovaraju}u standardizaciju i validaciju novih metoda, kako bi se one mogle primeniti u laboratorijskom radu. Dalji razvoj na polju primenjene glikonauke zahteva integrisani sistemski pristup sa ciljem da se na pravi na~in iskoriste sve njene mo gu}nosti u dijagnostici.