Klinika za kardiovaskularne bolesti, Klinički centar NišPregledni rad e lektrokardiogram (EKG) je integralni deo dijagnostičkog protokola kod pacijenata sa suspektnim infarktom miokarda koji bi trebalo uraditi u što kraćem vremenskom periodu od početka simptoma i tačno ga interpretirati (optimalno vreme bi bilo u prvih 10 minuta). (1) Praćenje dinamičkih promena na EKG-u za vreme akutne ishemije miokarda često zahteva višestruko ponavljanje EKG-a, naročito ukoliko inicijalno urađeni EKG nije dijagnostički validan. Serijsko snimanje EKG-a kod simptomatskih pacijenata sa inicijalno nedijagnostičkim EKG-om trebalo bi izvoditi u intervalu od 15 do 30 minuta, a ukoliko postoji mogućnost poželjno je kontinuirano praćenje 12-kanalnog EKG-a.Akutne ili evolutivne promene na ST-T segmentu i Q zupcu, kada se jave, mogu pružiti informacije o vremenu nastanka događaja, mogu da identifikuju arteriju odgo-vornu za koronarni događaj, postojanje kolaterala, procene zahvaćenost miokarda, mogući rizik i prognozu, kao i da odrede način lečenja. 2 Duboka depresija ST segmenta i negativni T talasi koji se javljaju u više odvoda na EKG-u, udruženi su sa težim stepenom miokardne ishemije i lošijom prognozom. Drugi EKG znaci povezani sa akutnom ishemijom miokarda su srčane aritmije, interventrikularni i/ili atrioventrikularni poremećaji provođenja, kao i gubitak prekordijalnih R zubaca.Sam po sebi, EKG je nedovoljan za postavljanje dijagnoze akutne ishemije miokarda ili infarkta miokarda, zbog toga što devijacija ST segmenta može postojati i u drugim stanjima kao što su akutni perikarditis, hipertrofija leve komore, blok leve grane, Brugada sindrom, "stress" kardiomiopatija i sindom rane repolarizacije. 2 Elektrokardiogram (EKG) je integralni deo dijagnostičkog protokola kod pacijenata sa suspektnim infarktom miokarda koji bi trebalo uraditi u što kraćem vremenskom periodu od početka simptoma (optimalno u prvih 10 minuta). Pored standardnih, dodatne odvode, trebalo bi uvek uzeti u obzir kod pacijenata koji se prezentuju sa ishemijskim bolovima u grudima i sa nedijagnostičkim inicijalnim EKGom (V7, V8 i V9 i desni prekordijalni odvodi). Zbog dinamičke prirode samog procesa potrebno je serijsko ili kontinuirano praćenje EKG odvoda. Na osnovu lokalizacije EKG promena određuje se lokalizacija infarkta i verovatna "infarktna arterija". U perakutnoj fazi infarkta miokarda T talasi postaju visoki i uski. Ovi T talasi se često nazivaju hiperakutni T talasi. Ubrzo nakon toga dolazi do inverzije T talasa. Elevacija ili depresija ST segmenta je druga promena koja se događa akutno u evoluciji infarkta. Elevacija ST segmenta označava leziju, tj. ozbiljnu ozledu miokarda. Prolongirana i novonastala elevacija ST segmenta (> 20 min.), naročito kada je udružena sa recipročnom depresijom ST segmenta, obično odražava akutnu okluziju koronarne arterije koja rezultuje miokardnom nekrozom. Pojava novih Q zubaca dokazuje da je nastupila ireverzibilna smrt miocita. Nemaju svi infarkti miokarda Q zupce. Ranije se mislilo da je za nastanak Q zubaca potrebno da in...