Vertical restraints in the us theory and courts' practice

Abstract

Čikaška škola ekonomske misli ima najveće zasluge za analizu efekata vertikalnih sporazuma na konkurenciju. Ukazujući na činjenicu da ograničenja konkurencije u vertikalnim sporazumima omogućuju proizvođaču da ponudi kupcima kvalitetniji proizovod i dodatne usluge pre, tokom i nakon prodaje, predstavnici Čikaške škole zalagali su se za ukidanje apsolutne zabrane vertikalnih ograničenja u antimonopolskompravu SAD. Prihvatajući njihovo stanovište, Vrhovni sud SAD je to i učinio u odlukama GTE Sylvania i Leegin. Empirijska istraživanja sprovedena poslednjih decenija 20. veka u SAD pokazala su da ne mogu sva vertikalna ograničenja imati jednak tretman u pravu konkurencije. Utvrđivanje prodajne cene u vertikalnim sporazumima može biti opravdano samo u malom broju slučajeva, jer se željeni ekonomski efekti mogu postići i ugovaranjem manje teških ograničenja. Pripadnici Post-čikaške škole potvrdili su stav da je potrebno analizirati konkurenciju na svakom tržištu u okviru jednog lanca proizvodnje i prodaje, kako bi se odmerili efekti ugovorenih vertikalnih ograničenja. Navedeno važi i kada je reč o tržištima posletprodajnih usluga (aftermarkets). Vrhovni sud SAD u slučaju Kodak izdvojio je tri faktora koji kumulativno doprinose jačanju tržišne pozicije proizvođača na tržištu posleprodajnih usluga. Ključne reči: vertikalni sporazumi, ograničenja konkurencije, utvrđivanje prodajne cene, posleprodajne usluge.

Comparative economic-legal analysis of vertical restrictive agreements with a focus on the resale price maintenance

“…interbrand competition). 26 Nadalje, tvrdili su da se fiksiranjem cena eliminiše problem slepog putnika jer fiksiranjem cena proizvođač sprečava distributere da se takmiče cenama i podstiče ih da se međusobno nadmeću kvalitetom pruženih usluga i povećanjem obima prodaje. 27 Isticali su da će potrošači platiti veću cenu, ali da će za uzvrat dobiti dodatne usluge (informacije, izlaganja, pogodnosti), a ne samo fizički proizvod.…”