Karcinom grlića materice je ozbiljan javno zdravstveni problem kako u svetu tako i kod nas. Kontrola karcinoma grlića materice pored prevencije podrazumeva ranu dijagnostiku i lečenje, ali i preciznu registraciju i praćenje obolelih žena. Da bi bila obezbeđena dobra kontrola bolesti, svi ovi delovi sistema moraju funkcionisati paralelno. Cilj rada je sagledavanje osnovnih deskriptivno-epidemioloških karakteristika obolelih i umrlih žena od raka grlića materice u svetu, Evropi i Srbiji. Poseban osvrt i detaljan epidemiološki prikaz usmeren je na područje centralne Srbije za period od 1999. do 2011. godine. U radu je primenjen deskriptivno-epidemiološki metod. Kao izvor podataka korišćeni su podaci Globocan-a (softver za procenu opterećenja bolesti populacije, pokrenut od strane WHO), kao i podaci Registra za rak centralne Srbije za analizirani period. U svetu, broj novoobolelih slučajeva za 2012. g. je 527624 (standardizovana stopa incidencije je 14,0 na 100000 žena). U pogledu mortaliteta, za dotičnu godinu broj umrlih žena je 265653 (standardizovana stopa mortaliteta je 6,8 na 100000 žena). Od karcinoma grlića materice na svaka 2 minuta u svetu umre jedna žena (720 dnevno).

No abstract

Prognoza i izbor terapije adenokarcinoma prostate (ADKP) direktno zavise od brojnih prediktivnih faktora, među kojima su najznačajniji zbirni histološki gradus tumora (Gleason score, koji predstavlja zbir prvog i drugog dominantnog histološkog gradusa) i klinički stadijum. Novija istraživanja u ove faktore ubrajaju i tkivni androgen status i neuroendokrinu diferencijaciju. Važnost prvog i drugog dominantnog histološkog gradusa naročito postaje značajan kod ADKP Gleason score-a 7. Smatra se da goru prognozu imaju ADKP višeg Gleason score-a, uznapredovalog kliničkog stadijuma, androgen nezavisni tumori i tumori koji pokazuju veći stepen neuroendokrine diferencijacije. Cilj rada je odrediti prediktivni značaj ADKP Gleason score-a 7 (3+4) i ADKP Gleason score-a 7 (4+3) u odnosu na klinički stadijum, tkivni androgen status i stepen fokalne neuroendokrine diferencijacije. Istraživanje je obuhvatilo 33 ADKP Gleason score-a 7, odnosno 26 (78,79%) ADKP 7 (3+4) i 7 (21,21%) ADKP 7 (4+3). Svi tumori su najčešće dijagnostikovani u stadijumu D2 kada su već postojale udaljene metastaze. ADKP Gleason score-a 7 (4+3) dijagnostikovani su u većem procentu u ovom stadijumu, među njima ima više androgen nezavisnih tumora i pokazuju veći stepen fokalne neuroendokrine diferencijacije. Svi dobijeni rezultati u saglasnosti su sa podacima iz literature i navode na zaključak da ADKP Gleason score-a 7 (4+3) imaju goru prognozu od ADKP Gleason score-a 7 (3+4).

Stopa incidence cervikalnog karcinoma u Srbiji je među najvišima u Evropi i iznosi 23,8 na 100000. Papanicolau test, dopunjen kolposkopijom i histologijom, osnovna je metoda sekundarne prevencije cervikalnog karcinoma. Cilj rada je bio ispitati histološko-citološku korelaciju i pouzdanost Papanicolau testa u detekciji cervikalnih lezija. Analizirani su cervikalni razmazi (Papanicolau test) kod 3868 žena. Suspektne nalaze imalo je 190 žena i kod njih je urađena cervikalna biopsija. Kod 77 žena detektovane su premaligne ili maligne promene na cerviksu. LSIL (CIN1) je imalo 43(22,6%), HSIL(CIN2/3) 25(13,2%), a planocelularni karcinom 9 (4,7%) žena. Između histološkog i citološkog nalaza ispitanica postoji statistički značajna pozitivna povezanost (Spearman r=0,829, p<0,001). Najviše ocene dijagnostičkih performansi Papanicolau testa u diskriminaciji LSIL-a(CIN1), HSIL-a(CIN2/3) i planocelularnog karcinoma od cervicitisa su za citološki nalaz ASCH (PA IIIa) (Sp=90,6%, a Sn=100% za Ca planocellulare, Sn=96% za HSIL i Sn=86% za LSIL). U diskriminaciji HSIL-a od LSIL-a najbolja diskriminativnost postiže se za nalaz LSIL (PAIIIb) Papanicolau testa (Sn=72,0%, Sp=67,4%), a u diskriminaciji Ca planocellulare od LSIL najbolja diskriminativnost postiže se za nalaz HSIL (PA IIIb/IV) Papanicolau testa (Sn=77.8%, Sp=97.7%). Na osnovu naših rezultata možemo zaključiti da postoji pozitivna histološko-citološka korelacija nalaza i da je Papanicolau test pouzdaniji u detekciji težih premalignih promena. Citološke dijagnoze ASCH (PAIIIa) i LSIL (PAIIIb) mogu pouzdano ukazati na postojanje premalignih cervikalnih lezija kod žena, pa pacijentkinje sa tim nalazima treba češće kontrolisati i lečiti.

Razvoj akcesornog tkiva dojke je posledica izostanka regresije zaostataka mlečne linije u toku embriogeneze. Ovakvi zaostaci mogu se naći bilo gde na ventralnoj strani tela, protežući se od aksile do pubičnog regiona a najčešće se mogu naći u regiji aksile. Na ovakvom tkivu mogu se pojaviti skoro istovetne promene koje zahvataju i normalnu dojku, od benignih netumorskih promena do benignih i malignih tumora. Prikazan je slučaj 23-godišnje žene koja je imala unilateralnu, solitarnu promenu u aksili koja je hirurški odstranjena. Uputna dijagnoza je bila: "Lymphadenopathia axillaris lat. sin.". Nakon odstranjenja promene i standardne patohistološke evaluacije na rutinskim hematoksilin-eozin (HE) preparatima postavljena je dijagnoza fibroadenoma, koja je primenom imunohistohemijskih (IHH) bojenja potvrđena i u skladu je sa nalazima kod klasičnog fibroadenoma. Akcesorno tkivo dojke u aksili je redak nalaz, a tumori u ovakvom tkivu još su ređi. Patohistološka potvrda je obavezna, pri čemu se moraju isključiti maligni tumori koji su češći u ovakvim slučajevima i javljaju se u ranijem uzrastu.Ključne reči: Akcesorno tkivo dojke, ektopično tkivo dojke, fibroadenom. UVODEktopično tkivo dojke nastaje zbog izostanka regesije zaostataka ektodermalnih nabora mlečne linije, na ventralnoj strani tela, protežući se od aksile do pubičnog regiona.Akcesorne dojke se pojavljuju češće kod žena sa učestalošću 2-6%. Na ovakvom tkivu se mogu pojaviti skoro sve vrste promena koje zahvataju normalnu dojku, od benignih netumorskih promena do malignih tumora.Fibroadenomi su najčešći tumori dojke uopšte, a prezentuju se u vidu jasno ograničenih, bezbolnih, inkapsuliranih masa, kod mlađih žena.Mi u ovom radu prezentujemo slučaj 23-godišnje žene sa potkožnom tumorskom promenom u aksili, koja je histološki potvrđena kao fibroadenom dojke. PRIKAZ SLUČAJAU našem prikazu slučaja radi se o 23-godišnjoj ženi, koja je primljena i stacionirana na Klinici za hirurgiju KBC Priština (Gračanica), sa žalbom na postepeno uvećanje "limfnog čvora" u aksili. Promena postepeno raste 15 meseci, a pacijentkinja doskora nije imala značajnijih simptoma, osim povremenog osećaja zatezanja, težine, trnjenja i diskomfora u pokretima i funkciji ruke. Dojke pacijentkinje su normalno razvijene, bez palpatorno uočljivih promena.Ostale sekundarne seksualne karakteristike su normalno razvijene.Druge razvojne malformacije nisu nađene, kao ni slične promene i druge specifičnosti u porodičnoj anamnezi, osim što je majka operisala karcinom dojke 1998.g. Pacijentiknja nije rađala. Tokom ciklusa nije dolazilo do uvećavanja čvora ili pojave bola u aksili. Na palpatornom pregledu promena je bila bezbolna, solitarna, jasno ograničena, pokretna u odnosu na okolinu, veličine većeg oraha, srednje-čvrste, elastične konzistencije.Hirurškom ekscizijom u totalnoj anesteziji čvor je kompletno odstranjen a materijal je poslat na Insititut za patologiju Medicinskog fakulteta u Prištini (Kosovska Mitrovica). Pacijentkinja je ostala u bolnici jedan dan a postoperativni tok je bio uobičajen, bez ...