The subject of this paper is the tax treatment of natural persons that perform agricultural activities in the Republic of Serbia. The goal of the paper was to analyse norms related to the most important taxes that burden farmers, to assess their status in the Serbian tax system, as well as to formulate appropriate de lege ferenda propositions. The research showed that in many aspects farmers have privileged tax treatment due to the importance of agriculture in national economy, as well as their number and socialeconomic profile. Apart from the normative method, which was used predominantly, sociological, axiological and comparative methods were also used.

Са же так:У ра ду се раз ма тра мо гућ ност да се у срп ски по ре ски си стем уве де ак ци за на без ал ко хол на пи ћа са до дат ком ше ће ра. Ана ли за је усме ре на на из у ча ва ње основ них ефе ка та овог фи скал ног ин стру мен та, а то су по ве-ћа ње бу џет ских при хо да и сма ње ње по тро шње про из во да на ко ји се пла ћа ак ци за. У ра ду се на сто ји про на ћи оп ти мал ни по ре ски об лик, у за ви сно сти од ци ља ко ји се же ли по сти ћи.Кључ нере чи: ак ци зе; без ал ко хол на пи ћа са до дат ком ше ће ра. УВОД И ОСНОВ НЕ ПРЕТ ПО СТАВ КЕВи сок фи скал ни де фи цит пред ста вља је дан од основ них еко ном ских про бле ма Ср би је. За да так дру штве них на у ка је да по мог не у из на ла же њу ре ше ња ко јим би се овај про блем са ни рао. Јед но од ре ше ња за сма ње ње бу-џет ског де фи ци та је сте уво ђе ње ак ци за на без ал ко хол на пи ћа са до дат ком ше ће ра. 1 Иде ја за уво ђе ње овог фи скал ног об ли ка до ла зи из по је ди них зе-ма ља у окру же њу, зе ма ља Европ ске уни је, зе ма ља Се вер не и Ју жне Аме ри ке * Рад је по све ћен про јек ту "Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви", чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду.1 У да љем тек сту: без ал ко хол на пи ћа.923 924 и дру гих, ко је при ме њу ју или на ме ра ва ју да при ме не ово ре ше ње у окви ру свог по ре ског си сте ма. Уво ђе ње ак ци зе на без ал ко хол на пи ћа у срп ском по ре ском си сте му, сва ка ко, би има ла за циљ оства ре ње фи скал ног ефек та. Ка ко се че сто ак ци-за ма при да ју и не фи скал ни ци ље ви, 2 по ред не спор ног фи скал ног ефек та, при сут но је и ста но ви ште пре ма ко јем се си сте мом ак ци за на без ал ко хол на пи ћа мо же исто вре ме но оства ри ти и ефе кат здрав стве не за шти те ста нов ни-штва. На и ме, овим фи скал ним ин стру мен том мо же се ути ца ти на сма ње ње по тро шње без ал ко хол них пи ћа ко ја у се би са др же од ре ђе ну кон цен тра ци ју ше ће ра, што у крај њем ефек ту има за ре зул тат по бољ ша ње здрав стве ног ста ња на ци је. Сма ње ни унос ше ће ра, кроз сма ње ну по тро шњу за сла ђе них на пи та ка, зна чио би и сма ње ње го ја зно сти, као јед ног од узро ка број них здрав стве них про бле ма код ста нов ни штва. На нео п ход ност сма ње ња уно са тзв. про стих ше ће ра апе лу је и Свет ска здрав стве на ор га ни за ци ја. Сма ње ње здрав стве них про бле ма ста нов ни штва ди рект но би се ре флек то ва ло и на сма ње не из дат ке Ре пу блич ког фон да за здрав стве ну за шти ту, што је по себ но зна чај но за сма ње ње бу џет ског де фи ци та.Пред мет ис тра жи ва ња овог ра да би ће раз ли чи та ре ше ња ко ја се сре ћу у упо ред ном пра ву у по гле ду ак ци за на без ал ко хол на пи ћа. Циљ ис тра жи-ва ња је да се те о риј ски са гле да ју сви ефек ти овог фи скал ног ин стру мен та, као и мо гућ но сти за пре ва зи ла же ње на ве де них еко ном ских (фи скал них) и здрав стве них про бле ма. Ово је по себ но зна чај но јер ће раз ли чи то од ре ђе ни при о ри те ти, тј. да ва ње пре ва ге фи скал ним, од но сно не фи скал ним ци...

No abstract

Сажетак: У раду аутор разматра основне порезе који се односе на путничке аутомобиле, односно могућности њиховог коришћења у циљу смањивања емисије угљен-диоксида. Дакле, у раду се анализира еколошки потенцијал пореза који се плаћају приликом куповине путничких аутомо-била, пореза којима се опорезује употреба путничких аутомобила, акциза и других пореза схваћених у најширем смислу речи, како у Европској унији тако и у Србији.Кључне речи: порези; путнички аутомобили; угљен-диоксид; Европ-ска унија; Република Србија; 1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА Право на здраву животну средину је, свакако, једно од основних људ-ских права, чијој се заштити последњих деценија поклања све већа пажња. Употреба модерних технологија несумњиво је допринела општем напрет-ку човечанства, али истовремено је довела и до све већег угрожавања жи-вотне средине. Загађивање животне средине је, свакако, један од најзначај-них проблема савременог друштва. Сведоци смо различитих видова угро-жавања животне средине. Загађивање ваздуха, воде и земљишта изазива драстичне последице, не само на локалном већ и на глобалном нивоу.----------1 Рад је посвећен Пројекту "Биомедицина, заштита животне средине и право" (еви-денциони број 179079) који се у целости финансира из средстава обезбеђених од стране Министарства просвете и науке.Цвјетана Цвјетковић, Опорезивање путничких аутомобила као... (стр. 365-381) 366Традиционални инструменти заштите животне средине показали су се као неадекватни и недовољни те се излаз пронашао у новом (мултиди-сциплинарном) приступу политици очувања животне средине, између осталог и у економским инструментима у које се сврставају: еколошки порези, субвенције, систем повраћаја депозита (енг.: deposit refund system), преносиве дозволе, таксе за непоштовање еколошких стандарда и еколошких пореза и административне таксе.2 Економски инструменти имају двојаку функцију. Наиме, не само да обезбеђују значајна финансиј-ска средства за државу, него и пружају подстицај приватном и послов-ном сектору да своје понашање, односно активности ускладе са циљеви-ма политике заштите животне средине јер ће у противном бити принуђе-ни да плате одређени новчани износ на име загађивања животне средине. Дакле, економски инструменти имају финансијску и еколошку улогу. Највећи степен заштите животне средине се постиже комбинованом при-меном економских и осталих инструмената. "Сами економски инстру-менти примењени изоловано неће дати очекиване оптималне резултате. Колико ће бити успеха у примени различитих инструмената зависиће од пратеће комбинације појединих политика." 3 Климатске промене су, свакако, један од највећих цивилизацијских проблема. Настају као последица дејства природних, али и антропогених фактора. Повећање емисије гасова са ефектом "стаклене баште" је главни антропогени узрок климатских промена. Наиме, повећана количина угљен-диоксида у атмосфери, као најзначајнијег представника гасова са ефектом "стаклене баште", не само да изазива негативне последице по здравље људи, већ доводи и до задржавања сунчеве топлоте и појачаног загревања Земље, а са...

Са же так: Пред мет ана ли зе овог ра да је прак са Су да прав де Европ ске уни је ко ја се од но си на по рез на ка пи тал не до бит ке фи зич ких ли ца ко ји наста ју пре но сом уз на кна ду не по крет но сти. Циљ је да се утвр ди да ли и под ко јим усло ви ма у овој обла сти огра ни че ње основ них сло бо да мо же да бу де оправ да но по сто ја њем јав ног ин те ре са. Кључ не ре чи: по ре ска дис кри ми на ци ја; по рез на ка пи тал не до бит ке фи зич ких ли ца; Суд прав де Европ ске уни је. Keywords: tax di scri mi na tion; ca pi tal ga ins tax; Co urt of Ju sti ce of the Euro pean Union.