Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије, Београд Здравко Ђ. Шаренац Факултет за менаџмент, Сремски Карловци Снежана Љ. Крстић Универзитет одбране у Београду, Војна академија рикључење Европској унији, као најважнијој европској интеграцији с јединственим тржиштем робе, капитала, услуга и људи, представља стратешки приоритет Републике Србије. Корак на том путу представљало је потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању који се закључује између ЕУ и потенцијалних кандидата чиме почиње институционализација односа са ЕУ, он треба да омогући спровођење реформи и усклађивање са свим стандардима ЕУ. Република Србија је 29. априла 2008. потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и Прелазни трговински споразум, као његов саставни део и на тај начин је завршила прву етапу овог процеса, чиме се обавезала на постепено испуњење свих обавеза из Споразума у року од шест година од његовог ступања на снагу и добила статус "државе придружене Европској унији", са јасном перспективом чланства у ЕУ. Кључне речи: Централна банка, монетарна стабилност, Европска унија Увод поразум о стабилизацији и придруживању Република Србија је ратификовала 9. септембра 2008. године, а Прелазни споразум, као његов саставни део, ступио је на снагу 1. фебруара 2010. године. Након одлагања ратификације од две и по године услед недовољне сарадње са Хашким трибуналом, земље чланице Европске уније почеле су да ратификују Споразум о стабилизацији и придруживању. Шпанија је била прва земља која је ратификовала Споразум са Србијом 21. јуна 2010. године, а Литванија је заокружила овај процес 18. јуна 2013. године, након чега Споразум ступа на снагу 1. септембра 2013. године. У међувремену, Република Србија поднела је 22. децембра 2009. захтев за пријем у чланство Европске уније премијеру државе председавајуће ЕУ, односно премијеру краљевине Шведске. Разлог томе је чињеница да се захтев за пријем у П С