Summary

Apstrakt

Corporate governance in agribusiness describes an agency problem resulting from separation of ownership from control in modern corporations and represents a huge cost to the shareholders. The agency problem is regulated by legal protection of minority shareholders, by constituting the Board of Directors as a Supervisory authority to monitor managers and an active agribusiness market for corporate control in agribusiness (against hostile takeover). These mechanisms are regulated by regulations on securities (at the federal level), corporate law (at the state level), and the corporate statutes, regulations and other Contracting Rules (at the company level). These regulations, laws and decrees actually define distribution of power between shareholders and managers. Such techniques of defense against takeover can be beneficial to shareholders, if managers use them to strengthen the bargaining power and increase the selling price of an agribusiness company. However, if managers use it for preservation of position and for the achievement of personal interests these regulations do not contribute to the realization of shareholders' interests.

za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, Beograd ovom istraživanju autor je vođen idejom, s jedne strane, da u jednom relativno kratkom radu analizira i prikaže na celovit način nastanak, uspostavljanje i razvoj glavne kontrole na prostorima nekadašnje i sadašnje Srbije, a s druge, da čitaocima omogući da na jednom mestu sagledaju poreklo, uspostavljanje i nastanak Glavne kontrole, koja se na početku XXI veka razvila u savremenu Državnu revizorsku instituciju, kao najviši organ kontrole javnih finansija u Srbiji. Predmetno istraživanje je zasnovano na pravno-istorijskom pristupu utvrđivanja porekla, nastanka, uspostavljanja i razvoja vrhovne revizorske institucije u Srbiji u periodu od 1835. do Drugog svetskog rata. Period do završetka Drugog svetskog rata, koji prevazilazi vremensko trajanje jednog veka, možemo bliže klasifikovati na sledeći način: period od nastanka Glavne kontrole do nastanka države Srba, Hrvata i Slovenaca i period od uspostavljanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavije do završetka Drugog svetskog rata. Ključne reči: Glavna kontrola, Državna revizorska institucija, budžetsko pravo, javne finansije Uvod vo istraživanje je zasnovano na pravno-istorijskom pristupu 1 utvrđivanja porekla, nastanka, uspostavljanja i razvoja institucije glavne državne kontrole na prostorima nekadašnje i sadašnje Srbije. U metodološkom smislu, istraživana tema se dominantno zasniva na normativnom, teorijskom, istorijskom i uporednom metodu, ali se u ovom radu koriste i drugi metodianaliza i sinteza, indukcija i dedukcija i dr. Ovo istraživanje je zasnovano na: administrativnim aktima, ustavnim, zakonskim i podzakonskim odredbama i relevantnoj, pretežno, pravnoj literaturi.

Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије, Београд Здравко Ђ. Шаренац Факултет за менаџмент, Сремски Карловци Снежана Љ. Крстић Универзитет одбране у Београду, Војна академија рикључење Европској унији, као најважнијој европској интеграцији с јединственим тржиштем робе, капитала, услуга и људи, представља стратешки приоритет Републике Србије. Корак на том путу представљало је потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању који се закључује између ЕУ и потенцијалних кандидата чиме почиње институционализација односа са ЕУ, он треба да омогући спровођење реформи и усклађивање са свим стандардима ЕУ. Република Србија је 29. априла 2008. потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и Прелазни трговински споразум, као његов саставни део и на тај начин је завршила прву етапу овог процеса, чиме се обавезала на постепено испуњење свих обавеза из Споразума у року од шест година од његовог ступања на снагу и добила статус "државе придружене Европској унији", са јасном перспективом чланства у ЕУ. Кључне речи: Централна банка, монетарна стабилност, Европска унија Увод поразум о стабилизацији и придруживању Република Србија је ратификовала 9. септембра 2008. године, а Прелазни споразум, као његов саставни део, ступио је на снагу 1. фебруара 2010. године. Након одлагања ратификације од две и по године услед недовољне сарадње са Хашким трибуналом, земље чланице Европске уније почеле су да ратификују Споразум о стабилизацији и придруживању. Шпанија је била прва земља која је ратификовала Споразум са Србијом 21. јуна 2010. године, а Литванија је заокружила овај процес 18. јуна 2013. године, након чега Споразум ступа на снагу 1. септембра 2013. године. У међувремену, Република Србија поднела је 22. децембра 2009. захтев за пријем у чланство Европске уније премијеру државе председавајуће ЕУ, односно премијеру краљевине Шведске. Разлог томе је чињеница да се захтев за пријем у П С