Sažetak: Maloprodaja se suočava sa sve izraženijom konkurencijom sa jedne strane i sa sve više zahtevnijim potrošačima sa druge strane. Upravo zbog toga, maloprodavci teže da unaprede kvalitet svojih usluga i na taj način ispune i prevaziđu očekivanja potrošača i formiraju konkurentsku prednost. Neophodno je promišljeno i mudro poslovanje, koje pre svega podrazumeva smanjeno i racionalno trošenje resursa i stvaranje ekološki vrednijeg privrednog ambijenta. Usluge kao sastavni deo ponude značajno utiču na obezbeđivanje satisfakcije kupaca u maloprodaji. Između maloprodaje i kvaliteta usluga postoji visok stepen međuzavisnosti, jer pružanje visokokvalitetne usluge može pomoći maloprodavcima da se diferenciraju od ostalih, uz ostvarivanje dugoročnog uspeha i konkurentske prednosti, što je sve teže ostvariti imajući u vidu dinamično okruženje maloprodaje. Sve vrste organizacija, pa i preduzeća u maloprodaji se sve više trude da postignu i pokažu svoj učinak u zaštiti životne sredine kontrolisanjem uticaja svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, u skladu sa svojom politikom i svojim ciljevima zaštite životne sredine. One tako postupaju u vezi sa sve strožijim zakonodavstvom, razvojem ekonomskih i drugih mera, koje zahtevaju zaštitu životne sredine i sve izraženijom brigom zainteresovanih strana za pitanje zaštite životne sredine, održivog razvoja i zelene ekonomije.

Sažetak: Kompanije svoju konkurentsku prednost ostvaruju na bazi intelektualnog kapitala (IK) koji ima uticaj i na rast poslovnih performansi kompanije. Shodno tome, cilj rada jeste sagledavanje uticaja komponenata IK na poslovne performanse kompanija u zelenoj ekonomiji. Uspeh kompanija bazira se na aktivnostima zasnovanim na znanju koje za cilj imaju razvoj novih proizvoda, usluga i procesa. Upravljanje znanjem utiče na poboljšanje performansi zaposlenih, što predstavlja izuzetno važan faktor u ostvarivanju konkurentske prednosti, te je stoga znanje neophodno posmatrati kao nezamenljiv strateški resurs. Stvorena dodata vrednost ne zavisi od obima proizvodnje, već od znanja koje je ugrađeno u proizvode ili usluge zelene ekonomije. Najrazvijenije zemlje, više od polovine bruto domaćeg proizvoda zasnivaju na znanju. Ekonomija zasnovana na znanju je termin koji se koristi kako bi opisao globalnu ekonomiju. Svetska ekonomija godinama u nazad beleži značajne transformacije. Jedan od rezultata takvih transformacija je povećanje vrednosti nematerijalnih sredstava. Stvaranje održive konkurentske prednosti bazira se na investicijama u IK. Međutim nedovoljan je broj empirijski verifikovanih zakonitosti koje bi mogle da se bezuslovno prihvate. Pojedina istraživanja pokazuju da zemlje koje intenzivno ulažu u IK ne potvrđuju da je IK uticao na poslovne performanse. Zaključak koji se nameće jeste da način upravljanja Ik utiče na poslovne performanse, odnosno da se efekti korišćenja IK ne ostvaruju po automatizmu.