Sport je u jedinstvenoj poziciji da bude deo rešenja i može igrati važnu ulogu u obrazovanju i podizanju svesti o pitanjima koja se tiču održivosti životne sredine, uključujući promovisanje zdravog, održivog načina života. Sportske delatnosti i aktivnosti su sredstvo za promovisanje ekološki orijentisanog upravljanja, pre svega imajući u vidu: pitanje zelenih javnih nabavki, emisije gasova sa efektom staklene bašte, energetske efikasnosti, odlaganje otpada i tretmana zemlje i voda. Uspostavljanjem ekoloških ciljeva kroz trendove očuvanja životne sredine u savremenom sportu dolazi se do održivosti razvoja životne sredine. Poboljšanjem kredibiliteta na planu zaštite životne sredine mnoge sportske manifestacije kroz planiranje i organizaciju, stvaraju bazu za ekonomsku i društvenu podršku na globalnom nivou, a sve u cilju racionalnije upotrebe prirodnih resursa. Veliki sportski događaji uključuju učesnike, gledaoce, promotere, organizatore, sportske saveze (lokalne, međunarodne), lokalnu zajednicu, koji svi treba da imaju zajednički cilj u različitim fazama planiranja, organizacije ili tokom održavanja sportskih događaja, na način koji obezbeđuje da ispunjavaju međugeneracijsku odgovornost za očuvanje životne sredine kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Ovo se posebno odnosi na Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva i druge događaje sa velikim brojem učesnika ili gledalaca, ali princip može da se primenjuje na manje elitne i masovne sportske događaje. Veliki sportski događaji mogu doneti koncept održivosti u svakodnevicu života miliona navijača i sportista. Predmet ovog rada se odnosi na obnovljivu energiju i sportska takmičenja. Cilj rada je da se utvrdi značaj primene obnovljive energije prilikom organizacije i održavanja sportskih takmičenja u svrhu održivosti životne sredine. Rezultati rada ukazuju da je obnovljiva energija svoju primenu našla u veoma malom broju država kada se organizuju sportska takmičenja, što iziskuje dalji pregalački rad svih zainteresovanih strana na njenoj implementaciji.

Sažetak: Savremeni sport i očuvanje životne sredine predstavljaju važnu komponentu društvenog razvoja, koja kroz njihovu uključenost i integrisanost u gotovo svim sferama života, direktno ili indirektno utiču na svakog pojedinca ponaosob. Sport kao fenomen poseduje široku lepezu oblasti u kojima se može delovati u pravcu očuvanja životne sredine, među kojima je i sportska industrija. Industrija sportske opreme obuhvata sportsku odeću, sportsku obuću i prateću sportsku opremu. U poslednje vreme, ovaj segment industrije se na globalnom nivou ubrzano razvija sa težnjom zadovoljenja potražnje za novim, poboljšanim i savremenim sportskim proizvodima. Celokupan proces ovog segmenta industrije doveo je do ubrzane proizvodnje sportske opreme u skladu sa životnim stilovima korisnikakupaca, ali i povećanim procentom odlaganja otpada, što je otvorilo prostor za ovo istraživanje. Predmet ovog istraživanja se odnosi na cirkularnu ekonomiju u sportu, odnosno na reciklažu sportske opreme. Reciklaža sportske opreme predstavlja model koji integriše funkciju resursa u sportskoj industriji, tako da otpad iz fabrika postaje vredna sirovina u novom proizvodnom procesu, čiji će krajnji proizvod biti ponovo vraćen u bilo koju oblast sporta. Cilj ovog istraživanja je da se predstavi način očuvanja životne sredine reciklažom opreme iz sportske industrije i iskorišćavanjem istrošenog materijala i proizvoda koji na ovaj način mogu biti popravljeni, ponovo iskorišćeni ili unapređeni umesto da budu odbačeni. Rezultati istraživanja su pokazali da otpad koji nastaje odlaganjem proizvoda iz sportske industrije, a u koji spadaju guma, tekstil, plastika, koža, pena, mogu se koristiti za reciklažu i proizvodnju materijala koji se mogu ponovo koristiti u vidu novog materijala (proizvoda) u oblasti industrije sporta (odeća, obuća, sirovine za sportski terene, poligone i sl.). Sportski tereni, poligoni, površine, izgrađeni na bazi ovih recikliranih materijala iz sportske industrije sve više postaju dostižan cilj u planiranju i realizaciji mnogih sportskih manifestacija. Sportski savezi na globalnom nivou preuzimaju inicijativu, planiraju i realizuju projekte u funkciji zaštite životne sredine sa "nulta" tolerancijom kada je u pitanju zagađenje životne sredine. Unija evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) je među vodećim sportskim organizacijama koji prepoznaju cirkularnu ekonomiju kao novi koncept u fudbalu i to kroz konkretne i praktične projekte sa smernicama koji će podstaći na akciju svih učesnika u fudbalu primenom 4 R principa (reducesmanjiti, reuseponovo upotrebiti, recyclereciklirati, recover -oporaviti). Na taj način cirkularna ekonomija u sportu, reciklažom sportske opreme, predstavlja alternativu istrošenom modelu linearne ekonomije, a odnosi se na iskorišćenost upotrebljenih resursa zasnovanog na principima: uzmi-napravi-iskoristi-baci.