je pokrenula inicijativu Novog puta svile 2013. godine. Kada bude završen, Novi put svile će povezivati tri kontinenta: Aziju, Evropu i Afriku. Lanac infrastrukturnih projekata stvoriće najveći svetski ekonomski koridor, koji pokriva populaciju od 4.400.000.000 ljudi i ekonomije vredne ukupno 21,000 milijardi dolara [1]. Centralna i Istočna Evropa predstavljaju važnu kariku u lancu koji povezuje Kinu sa Evropom, odnosno čvorište u pojasu Novog puta svile. R. Srbija se nalazi u Jugoistočnoj Evropi, na raskršću glavnih saobraćajnih koridora, odnosno najkraće drumske i železničke veze od zapadne i srednje Evrope ka zemljama južne Evrope i Bliskog i Dalekog istoka. Infrastruktura Srbije kao tranzitne zemlje je od velike važnosti za lakšu dostupnost i iskorišćavanje prirodnih resursa i proizvodnih kapaciteta. Njena osnovna uloga jeste prevoz putnika i robe, kao i prenos energije podataka i informacija. Infrastrukturnim projektima obuhvaćena je izgradnja brzih pruga, puteva i autoputeva, mreža za prenos i distribuciju energije i mreža optičkih kablova. Gradovi i luke duž Novog puta svile zabeležiće ekonomski razvoj. U radu je data analiza stanja srpske infrastrukture, njeni nedostaci i mogućnosti. Ukoliko Srbija ne bude ubrzala razvoj infrastrukture, sa dobrim procenama sve veće robne razmene i ubrzanog regionalnog i globalnog privrednog razvoja, prednosti koje ima mogu se pretvoriti u slabosti i ugroziti ne samo infrastrukturnu bezbednost, kao pratioca privrednih aktivnosti, već i usporiti

1 Petar Stanojević je vanredni profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Msr Gordana Mišev je koordinatorka procesa evrointegracija u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije. E-pošta: petstano45@gmail.com Svi stavovi izneti u ovom radu predstavljaju lični stav ili plod istraživanja autora a ne zvanične stavove ustanova iz kojih autori dolaze. 2 "BP Statistical Review of World Energy", 67th edition, June 2018, https://www.bp.com/content /dam/bp/en/corporate/pdf/energy-economics/statistical-review/bp-stats-review-2018-fullreport.pdf, 15/09/2018. Apstrakt: Rad analizira svetsko tržište prirodnog gasa u kontekstu indentifikacije uticajnih međunarodnih faktora ili pojava koji će opredeliti kretanja u narednom, sagledivom periodu. Prirodni gas je energent koji pored obnovlјivih izvora energije pokazuje visok i neprekidan trend rasta. Gotovo sve zemlјe mogu na neki način da proizvode električnu energiju (uklјučujući tu i obnovlјive izvore energije) ili da je dobiju iz neposrednog okruženja, dok su gas i nafta energenti koje sve zemlje koriste ali ne raspolažu njima. Trendovi vezani za ova dva energenta i faktori koji utiču na kreiranje njihovog tržišta su brojni i kompleksni. Autori predstavljaju pojedine važne aspekte i pristupe pitanjima energetske bezbednosti u vezi sa globalnim izazovima u oblasti energije, kao i rizicima i pretnjama kojima je svet izložen danas i ubuducé. Autori zaključuju da prirodni gas kao energent budućnosti beleži sve veću potrošnju, što zahteva ozbiljnu analizu trendova u ovoj oblasti. Ključne reči: prirodni gas, energenti, trendovi, gasovodi, sigurnost snabdevanja. Potražnja za globalnom energijom prema podacima BP Statistical Review of World Energy porasla je sa 1,2% u 2016. godini na 2,2% u 2017. godini, što je iznad desetogodišnjeg proseka (1,7%). 2 Uprkos neobično snažnom rastu potrošnje u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for 306 STANOJEVIĆ, MIŠEVEconomic Cooperation and Development -OECD), čak 80% povećanja globalne potrošnje energije u poslednjih deset godina došlo je iz manje razvijenih zemalja. Sama Kina je doprinela preko trećine ovog rasta, pri čemu je njena potrošnja energije porasla za 3,1% u 2017. godini -gotovo tri puta više od stope zabeležene tokom proteklih nekoliko godina. Prirodni gas dao je najveći doprinos porastu potrošnje energije, nakon čega slede obnovlјivi izvori energije, a zatim nafta. U oblasti korišćenja hidroenergije nema velikih promena, dok ostali vidovi, pre svega energija vetra i sunca, beleže sve veći rast. Ugalј je posle desetogodišnjeg pada 2017. godine zabeležio rast, ali samo zbog manje razvijenih zemalja koje su u ekspanziji, pre svega Kina i Indija.S obzirom na trend korišćenja obnovlјive energije, može se pretpostaviti da je ovaj rast trenutan i da neće imati tendeciju povećanja u narednim decenijama. Od ukupne potrošnje, oko 60% povećanja primarne energije obezbedili su prirodni gas i obnovlјivi izvori energije. Prirodni gas (3%, 83 Mten 3 ) obezbedio je najveći doprinos rastu p...

poslednjih 75 godina izbilo je 162 oružana sukoba. Doba Hladnog rata pratili su međudržavni i antikolonijalni ratovi, trka u naoružanju, bipolarni svetski poredak i velika uloga SAD i SSSR u rešavanju sukoba. Padom Berlinskog zida dolazi do unipolarnosti i svetske dominacije zapadnih zemalja, pre svega SAD, što je dovelo do porasta građanskih ratova, prevazilaženja konvencionalnih oblika ratovanja (terorizam, sajber napadi) i brojnih nerešenih sukoba. Jačanjem Rusije, Kine, Indije, Brazila, naziru se obrisi multipolarnosti na globalnom nivou, ali bez efekata na brojnost i rasprostranjenost sukoba. Ono što danas karakteriše svetski poredak nije nedostatak bipolarnosti ili multipolarnosti velikih sila, već podeljenost političkih i ekonomskih interesa geopolitičkim ambicijama manjih i većih svetskih sila, što ostavlja prostor za redefinisanje njihovih uloga u oružanim sukobima širom planete.

Сажетак: Безбедносни изазови, ризици и претње, превазилазећи традиционалне облике, постали су толико комплексни да је њихово разумевање начин да се идентификују специфични типови интеракције који угрожавају безбедност. Климатске промене и глобално загревање могу имати озбиљне последице по људско здравље, социјални и економски развој. Интензивирање климатских промена може повећати ризик од политичких немира и конфликата у државама чији је економски и друштвени развој условљен слободним приступом природним ресурсима. Узрок сукоба никад није лако одредити, јер је то скуп различитих фактора, који су у међусобној интеракцији. У раду је дат кратак осврт на сукобе у Африци, са посебним нагласком на сукобе у Етиопији и региону, како би се истакла сложеност и међузависност климатских промена и њихових последица на политичке одлуке, друштвене немире, принудне миграције и грађанске и међународне сукобе.Кључне речи: климатске промене, политички сукоби, миграције, Африка, Етиопија.

No abstract