Sažetak: U radu su prikazani i analizirani rezultati merenja izduvne emisije, u zavisnosti od radnog režima traktora. Cilj rada je analiza uticaja radnog režima, odnosno dve različite vrednosti broja obrtaja kolenastog vratila motora traktora i dva različita stepena prenosa, na nivo izduvne emisije. Pored toga rad prikazuje i kratak pregled tehničkih rešenja naknadnog tretmana izduvnih gasova. Prikazani rezultati omogućuju poređenje radnih režima ispitivanih modela traktora "YTO X1204" i "Foton 904". Istraživanje takođe pokazuje koliko rukovaoci-operateri na traktorima uz tehnička ograničenja traktora, znanjem i tehnikom upotrebe mašine mogu doprineti nižem stepenu izduvne emisije gasova (CO 2 , NO, NO 2 , NO X , SO 2 , O 2) ugrađenih motora u traktore.

fakultet-student master akademskih studija Sažetak: Soja (Glycine) je jedna od najvažnijih ratarskih kultura, od koje se dobijaju proizvodi važni u ishrani ljudi i domaćih životinja i za preradu u industriji. Soja je važan izvor belančevina i ulja. Seme soje sadrži više proteina (35-50%) i masti (17-24%), a manje ugljenih hidrata od ostalih mahunastih biljaka. Kombajn Claas Lexion 430 posle eksploatacionih istraživanja imao je u žetvi merkantilne soje gubitke u neodrezanim mahunama u svim merenjima iznad tolerantnih 2%. Ovi gubici su bili u intervalu od 2,46 % do 2,94 %. Kombajn Claas Lexion 430 na vršalici ima gubitke u slobodnom zrnu koji su varirali od 0,18% do 0,34 % (proseku 0,26%), što je zadovoljavajuće u odnosu na zadatih 0,3 %. Prosečni gubici u neovršenim mahunama su 0,35 %, što je više od projektovanog nivoa, ali se za uslove ubiranja mogu prihvatiti kao zadovoljavajući, iz razloga značajne zakorovljenosti parcele.

Analiza faktora koji pokazuju odlučujuće uticaje na stabilnost i moguća prevrtanja traktora treba preventivno da ukaže na područja njihove efiksne i sigurne primene, kao i na glavne pravce poboljšanja konstrukcije traktora radi povećanja bezbednosti traktora i rukovaoca. Cilj ovog rada predstavlja provera statičkih uglova podužne i poprečne stabilnosti traktora, primenom različitih pristupa, tako što se isti dovodi do granice prevrtanja. Sam proces se zasniva na podužnom i bočnom podizanju traktora, uz stalno merenje referentnih vrednosti kota oslonih tačaka točkova u odnosu na podlogu. Isti uglovi se mogu proceniti i primenom analitičkih i numeričkih metoda, zasnovanih na principima teorijske mehanike. Rad ukazuje i na značaj empirijskih podataka, jer su oni osnova za sve dalje analize stabilnosti traktora I drugih samohodnih poljoprivrednih mašina.