Boltzmann's work can be roughly divided into scientific and philosophical which comprises about the last ten years of his life. In 1903 he succeeded the chair of philosophy of science at the University of Vienna from Ernst Mach. The great physicist had a well-grounded philosophical education, and Principien der Metaphysik (The Principles of Metaphysics, 1904) by Serbian philosopher Branislav Petronijevic was among the less known sources of his philosophical ideas. There was no particular book in which he expounded systematically his philosophy of science. Some of its aspects can be reconstructed from his articles and lectures collected in the anthology Populdre Schriften (Popular Writings, 1905). Boltzmann's understanding of science was highly estimated by P. Feyerabend, and K. Popper claimed that he concurred the most with the philosophy of science of this Viennese physicist

Rekreacijska aktivnost je složen pojam i često je povezana s ostalim potencijalno korisnim elementima kao što su socijalna interakcija, izloženost svježem zraku, boravak u prirodi. Tjelesna aktivnost ima važnu ulogu u poboljšanju psihičkog zdravlja. Procesi kojima rekreacijska aktivnost utječe na opću dobrobit i mentalno zdravlje su veoma složeni. Zbog toga je jako teško odrediti element ponašanja i aktivnost koja će sa sigurnošću donijeti korist u bavljenju fizičkom aktivnosti.Poticanje na fizičku aktivnost neizostavna je aktivnost brojnih zdravstvenih i odgojno-obrazovnih programa i ustanova, a podržavaju ih sve brojnija istraživanja koja svjedoče o pozitivnim efektima fizičke aktivnosti za osjećaj subjektivne dobrobiti. Znanstvenici pretpostavljaju da je zadovoljstvo životom povezano s fizičkom aktivnošću putem osjećaja samoefikasnosti i fizičkog samopouzdanja. Mnogi autori smatraju da rekreacijske aktivnosti pozitivno utječu na razinu samopouzdanja pojedinca te da rekreacijske aktivnosti pozitivno utječu na očuvanje mentalnog zdravlja kod osoba starije životne dobi. Tjelesna aktivnost i sposobnost sprječavaju pojavu različitih vrsta demencije. Smatra se da rekreacijske aktivnosti pozitivno utječu na svladavanje interpersonalnih vještina kod djece. U zdravih pojedinaca i osoba s invaliditetom tjelesna aktivnost utječe na manju podloženost stresu i depresiji. Tjelovježbu je moguće kombinirati s kognitivnom terapijom i terapijom lijekovima kod osoba koje su već oboljele od depresije. Redovito vježbanje i bavljenje sportom pozitivno povezano sa samopoštovanjem i samopoimanjem, a negativno je povezano sa stresom, anksioznošću i depresijom. Fizička aktivnost i tjelovježba korisne su u promociji pozitivne fizičke samopercepcije neovisno o spolu i dobnoj skupini. Cilj rada je na temelju dosadašnjih spoznaja analizirati utjecaj rekreacijskih aktivnosti na mentalno zdravlje.

Ovom prilikom ni u naznakama nije moguće govoriti o celini filosofskog dela Mihaila Markovića. Stoga bih se, prema onoj narodnoj da se po jutru dan poznaje, usredsredio na Markovićeve početke pedesetih godina prošlog veka. Osnovni razlog što sam se opredelio da govorim o njegovim ranim radovima je taj što niz njegovih tekstova iz tog perioda nije uvršten ni u jednu potonju knjigu, a od tri tada objavljene knjige i nekoliko brošura samo je jedna uvrštena u osmotomna Izabrana dela, tako da se može kazati kako su ti rani radovi gurnuti u stranu i pomalo zaboravljeni. Želeo bih da skrenem pažnju, međutim, da je on svojim umnogome pionirskim radom tih godina u znatnoj meri odredio filosofski život u našoj sredini sve do danas. Taj pionirski rad se može sažeti u četiri tačke: (1) kritika staljinizma, (2) dijalektika, logika i metodologija nauka, (3) stvaralačka recepcija savremene zapadne filosofije i (4) unapređenje i promocija naše filosofije.

Апстракт: У раду се показује да је Никола Милошевић зачетник истраживања мисли Лава Шестова код Срба, као и иницијатор систематског превођења његових књига на наш језик. Указује се да код обојице мислилаца постоје извесне сличности у психолошком приступу приликом тумачења дела великих философа, што упућује на могући конкретни утицај Шестова на Милошевића. На крају се разматра питање свемоћи Бога, чиме се руски мислилац посебно бавио, а што је и за Милошевића било средишње у контексту његовог занимања за Бога схваћеног као иманетна трансценденција.

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи зич ки фа кул тет Сту дент ски трг 12, Бе о град, Ср би ја ili ja ma ric212@gmail.com и ско вао сâм на зив. Син таг му Мла да Бо сна пр ви је, ка ко не ки су ге ри шу, упо тре био срп ски књи жев ник Пе тар Ко чић у ли сту Отаџ би на 1907. годи не 2. Ако је Ко чић до и ста упо тре био овај из раз, ка ко је на стао? По чев од три де се тих го ди на 19. ве ка, у ра зним зе мља ма Евро пе о омла ди ни се гово ри ло на овај на чин (Мла да Ита ли ја, Мла да Ма ђар ска, Мла да Не мач ка итд.). У Ко чи ће во вре ме пак код Ср ба је Јо ван Скер лић 1906. у члан ку "Хај не у срп ским пре во ди ма" ко ри стио из ра зе "Мла да Не мач ка" и "Млада Ср ба ди ја" [Скерлић VI 1964: 150]. Исте 1906. Скер лић је об ја вио мо ногра фи ју Омла ди на и ње на књи жев ност (1848-1871), где је по та ње го во рио о омла дин ским по кре ти ма у Евро пи и Ср би ји у 19. ве ку. Ту је срп ски кри ти чар и исто ри чар књи жев но сти у за себ ном по гла вљу при ка зао раз вој сло бо дар ских и де мо крат ских иде ја у Евро пи ве за них за омла ди ну, по чев од ра них три де се тих го ди на 19. ве ка. По себ но је ис та као уло гу Ђу зе пеа Ма ци ни ја (Gi u sep pe Maz zi ni, 1805-1872), ита ли јан ског ак ти ви сте, ко ји је око 1831. осно вао Мла ду Ита ли ју и по мо гао осни ва ње Мла де Не мач ке, Мла де Пољ ске, Мла де Евро пе, за тим о не мач ком пе сни ку Хајн ри ху Хајнеу, ко ји је пред во дио Мла ду Не мач ку итд. 3 Ина че, ути цај Ма ци ни ја на омла дин ски по крет код Ср ба био је зна тан. Мла ди срп ски ли бе ра ли почет ком 1864, до ду ше, ни су пред ла га ли Ма ци ни ја не го Га ри бал ди ја (и дру ге европ ске ре во лу ци о на ре) за по ча сног чла на Дру штва срп ске сло весно сти, што је има ло за по сле ди цу да се оно та да и уга си, али се о Ма цини ју код нас пи са ло ше зде се тих го ди на 19. ве ка, а пи са ло се и по во дом ње го ве смр ти 1872. У овом ду ху срп ска омла ди на је још у 19. ве ку по кре ну ла ча со пис Мла да Ср ба ди ја, ко ји је у Бе о гра ду из ла зио у пе ри о ду 1870-1872, а истои ме ни илу стро ва ни ча со пис из ла зио је у Бе чу 1876. Са свим су дру ге окол но сти вла да ле у Бо сни и Хер це го ви ни. Та мо је ве ћи на Ср ба жи ве ла на се лу. По сле не у спе ле аграр не по бу не про тив бего ва 1875-1878. бо сан ско-хер це го вач ки се ља ци ни су игра ли бит ну уло гу у по ли тич ком жи во ту на ред не три де це ни је. Ау стро у гар ском оку па ци јом 1878, ме ђу тим, по чи ње да ја ча гра ђан ски слој тр го ва ца и за на тли ја, а од 1901. на по ли тич кој сце ни се по ја вљу је и на ци о нал на ин те ли ген ци ја. Реч је о