Извод: Туризам у бањама Србије има дугу традицију. За његово унапређење пот-ребно је анализирати низ елемената савременог живота и промене тражње на туристичком тржишту, са посебним освртом на здравље људи. У овом раду ана-лизирани су показатељи туристичке развијености бањских места у Србији (дужина боравка, коефицијент функционалности, искоришћеност капацитета и интензитет туристичког промета), за пописне године у периоду од 1981.-2011. године. Циљ рада је да се упореде промене и евентуално укаже на узроке нуме-ричких промена показатеља туристичке развијености. Резултати показују велике осцилације у промету туриста, смањење броја лежајева, као и генерални тренд смањења дужине боравка у бањама. Нова искуства и нови третмани захтевају промену традиционалног схватања бања као места здравственог туризма у дести-нације на којима су развијени други, специфични облици туризма. УводТуризам у бањама Србије заснован је на дугој и богатој традицији, која датира од друге половине 19. века. Први подаци о туристичком промету у Србији забележени су 1869. године у Врњачкој Бањи, а нешто касније се помиње и Сокобања (1893.) (Јовичић, 2008).Крајем 19. и почетком 20. века од бројних "народних бања" израстају праве бање, чије су воде медицински испитане и које су хиги-јенски уређене. Тада су се од осталих издвојиле Врњачка Бања, Сокобања и Бања Ковиљача, затим Буковичка Бања, Рибарска Бања и Врањска Бања. О њима се старала држава и за време сезоне, у трајању од два до три месеца, одређивала је најбоље лекаре -"окружне физикусе" да се брину о посетиоцима (Маћејка, 2003 (Станковић, Јовановић, 2006). Након застоја у Другом свет-ском рату, бањски туризам је нагло оживео, подстакнут државном соци-јалном политиком, па су 1960. године бање законом добиле статус приро-дних лечилишта. Брзо се повећавао и број бања које су пружале и здравс-твене и туристичке услуге, а оскудна материјална туристичка база хотел-ских и лечилишних објеката компензована је смештајем у приватним домаћинствима који је дуго времена учествовао и до 75% у укупним бањ-ским капацитетима (Јовичић, 2008). Просперитет бањског туризма преки-нула су ратна догађања на територији бивше Југославије почев од 1991. године. Пад туристичког промета трајао је до 2002. године, када се запа-жају извесна побољшања (Станковић, 2005). Бањски туризам Србије карактерише изразита доминација промета домаћих гостију, док је учешће иностране клијентеле на веома ниском нивоу и има маргиналан карактер. Могућности развоја бањског туризма у Србији знатно су веће од садашњег нивоа стручности запослених, садржаја и дужине боравка, обима туристичке пропаганде, стања изграђености и опремљености здравствених установа, туристичко-угоститељских објеката, инфраструктуре, квалитета услуге и других показатеља (Станковић, 2009).Данас се улога бања значајно променила, пре свега у основним разлозима (мотивима) људи који их посећују. Бање се сматрају местима која нуде терапеутске услуге углавном засноване на примени термалне и/или минералне воде. Ове услуге спроводи квалификовано особље у професионалном, опр...