No abstract

Имајући у виду сву сложеност личности, различите радове бројних аутора на тему личности, особина личности или личносних димензија, као и различите теоријске моделе, радом смо настојали да кроз приказ истраживања на узорку студената Универзитета у Приштини укажемо на неке особине личности испитаника. Наиме, у раду су приказани резултати истраживања која су аутори спровели на узорку студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у периоду од 2014. до 2019. године. Узорак у свим приказаним истраживањима чинили су студенти различитих факултета Универзитета у Приштини и то студенти оба пола, старосне границе од 18 до 24 године. Теорисјка основа свих приказаних истраживања је један од модела личности: модел Великих пет, шестофакторски или модел Великих пет плус два. Поменути модели личности  су општеприхавћени и актуелни у научним дискурсима у нашој земљи и иностранству. Резултати приказаних истраживања пружају могућност бољег увида у неке особине личности студената Универзитета у Приштини, што чини добру полазну основу  за предузимење одређених превентивних, али и интервентних мера с циљем заштите и унапређења менталног здравља студената, али и начина њиховог функционисања у различитим областима живота. С обзиром да студентска популација припада адолесцентном периоду (прецизније подпериоду касне адолесценције), који се сматра најзначајнијом развојном кризом, боље познавање неких особина личности  може бити значајно за пружање психолошке подршке и помоћи у периоду адаптације на бројне и сложене захтеве студирања, али и сазревања који овај период са собом доноси.

The theoretical basis of the paper is Aron Antonovsky's salutogenetic model of health, which is based on the salutogenic orientation and the sense of coherence understood as the central concept and the most important resource. The primary aim of the study is to determine the strength of the sense of family coherence in parents of optimally developing children and in parents of suboptimally developing children and their correlation with: family satisfaction and family orientation to crisis situations. The study was done using parents (N = 394) sampled from the population of the Republic of Serbia. Questionnaire for Obtaining Basic Data, The Family Sense of Coherence Scale, The Family Adaptation Scale and Family Crisis-oriented Scales were used for the purposes of this study. The findings of the study showed that parents of optimally developing children have a more heightened sense of family coherence than parents of suboptimally developing children. Also, the findings showed positive correlation with: family satisfaction and family orientation to crisis, and family sense of coherence. More precisely, the sense of family coherence in the parents who participated in the research correlates positively with satisfaction with one's own family and family orientation to crisis.

САЖЕТАК. У раду се разматра слободно време као друштвени феномен који захтева темељит приступ у свим сферама живота. Слободно време представља један од важних чинилаца развоја личности деце и младих, јер пружа могућност младима да активирају стваралачке снаге и задовоље своја интересовања и потребе. Квалитет провођења слободног времена зависи од квалитета садржаја у њему. Уколико је недовољно осмишљен и вођен, простор слободног времена може постати извор неприхватљивих понашања и зависности. Код младих је неопходно развијати свест о квалитетном и структурисаном провођењу слободног времена и помоћи им у организацији и креирању програма њеног провођења. Улога психолога и педагога у том процесу је значајна. Рад има за циљ скретање пажње научној и стручној јавности на значај структурисања слободног времена код младих.

The transition to online teaching due to the pandemic provides optimal conditions for analyzing the complexity of cognitive assessments in the context of education. Perceived academic control (PAC) allows students to recognize their responsibilities in online learning and achieve better learning outcomes. This study aimed to examine whether the experience of boredom in online teaching can be a mediator in the relationship between PAC and academic achievement of pupils and university students. The sample consisted of 18 pupils and 111 university students, 30% male and 70% female, aged between 18 and 29 (M = 21.41; SD = 2.45), who attended online classes during the second year of the pandemic. The results of the study confirmed the hypothesis that the experience of boredom in online teaching is a statistically significant mediator in the relationship between academic control and average grade (b = .192, 95% CI [.073, .347]). Still, this mediation is partial, because the direct effect between academic control and grade point average remains significant (b = .323, 95% CI [.111, .536]). Also, PAC is associated with pupils’ and university students’ academic achievement, and this connection is mediated by emotions related to teaching. Boredom in the classroom is closely associated with low PAC, resulting in lower academic achievement. We can conclude that pupils and university students more often perceive learning as boring due to the inability to control teaching activities in the research conducted during the pandemic, which may be in correlation with poorer achievements. Given the probability that online teaching will continue, implications for research and practice as well as future research opportunities are discussed. Keywords: online teaching, COVID-19, perceived academic control, boredom, achievement