Extreme climatic events, global warming, biodiversity loss, ozone depletion, water, air and soil pollution, major accidents have made the issues of environmental change in the environment and the impact on environmental insecurity has become the center of security analysis. The notion of energy security is constantly changing, as is the attitude towards the complex strategic activities that they entail. National security strategies did not include environmental security considerations until the end of the Cold War. Population growth, globalization and general technological and economic progress have led to a drastic increase in natural resources, the provision of energy sources to supply the economy and citizens is on the map of the most important geostrategic and geopolitical issues. Climate change and the issue of environmental protection have posed new challenges for the energy sector. Energy is the basis of modern life, from heating the household to driving a car, which is why its provision is vital for any national security.

Леонас Толваишис Универзитет Сингидунум, Факултет за европске правно-политичке студије Нови Сад, Србија Јована Витошевић Универзитет у Београду, Економски факултет, Србија Сажетак: Многе студије сведоче о томе да су се све земље које су имале високу стопу привредног раста у дугом периоду (раст од 7% у периоду дужем од две деценије), без изузетка ослањале на извоз. Анализа спољнотрговинске размене Србије и Руске Федерације требало би да укаже на сегменте у којима би могло да дође до интезивирања спољнотрговинске размене. Русија је пре две деценије представљала најзначајнијег спољнотрговинског партнера Србије, са којим је остваривала суфицит у спољнотрговинској размени, док данас извоз Србије у Русију покрива тек четвртину увоза упркос потписаном Споразуму о спољнотрговинској размени који су две земљепотписале августа 2000. године. У првом делу рада анализирају се карактеристике привреде Србије, јер је заправо привредна структура та која генерише извоз. Нови модел раста Србије треба да се базира на разменљивим секторима привреде који своје производе и услуге извозе или се на домаћем тржишту такмиче са увозним производима и услугама. Руски развојни модел који је претрпео значајне промене у току протекле две деценије, приликом преласка са планске на тржишну привреду, представља предмет анализе другог дела. У трећем делу анализира се спољнотрговинска размена Србије и Русије са циљем да се да одговор на питањекоји су то тржишни сегменти који могу бити значајни за српске извознике. Кључне речи: трговинска размена, Србија, Руска Федерација, транзиција, сектор разменљивих добара, привредни раст, тржиште. Abstract: Many studies proves that all economies have had high rate of economic growth in the long run (increase of 7% for more than two decades) that was without any exceptions export-driven. Analysis of foreign trade between the Serbia and Russian Federation should reveal segments in foreign trade where amount traded should be intensified. Two decades ago Russia was the most important Serbian foreign trade partner, where Serbia had foreign trade surplus. Today Serbian export to Russian Rederation covers onlz quarter of its import, despite the fact that two ceountries signed Treatment on foreign trade in August 2000. In the first chapter of the paper we analyze Serbian economic structure, due to the fact 1 dragana.milenkovic@pr.ac.rs Миленковић, Леонас Толваишис, Јована Витошевић Економски погледи, ISSN 1450-7951 2 that economic structure deteminate export. The new model of Serbian economic growth should be based on tradeble economic sectors. Russian model of economic development, that had been significantly changed during hte last two decades in transition from planned to market economy, is subject of analysis in the second chapter. In the third chapter of the paper Serbian-Russian Federation foreign trade is analysed in order to discover which market segments could be important for Serbian exporters. Драгана