Tehnološke inovacije i digitalizacija medijskog ekosistema, mobilnost, dostupnost, prisnost i individualizacija sadržaja utjecali su na promjenu modela medijskog izvještavanja i kulturu komunikacije. U ovom radu razmatramo praksu medijatiziranja emocija kroz afektivne vijesti kao generatore konstruiranja afektivne kulture, ukazujemo na način djelovanja medijatizirane afektivne kulture i njenih najvažnijih karakteristika - diskursa, poravnavanja i pripadanja. Djelujući prema logici medija umjesto prema vlastitoj, medijatiziranoj emociji i javni afekti sve češće postaju tema i suština vijesti i novinarskih priča, pa se umjesto provjerenih činjenica nude javnosti kao pouzdana osnova za donošenje racionalnih odluka za buduće djelovanje. U radu pokazujemo kako se u afektivnoj kulturi emocije doživljavaju kao artefakti, kako se dijele preko medijatiziranih afektivnih vijesti i kako na osnovu njih publika medijskog sistema pregovara, oblikuje diskurse i generira osjećaje poravnavanja i pripadanja i oblikuje na zajedničkim emocijama zasnovane zajednice. Ukazujemo također da se afektivno diskurzivno poravnavanje ne dešava samo u oblasti pozitivnih nego i negativnih emocija te da polariziranje na osnovi afektivnih vesti i na njima oblikovanih zajednica ne doprinosi uvijek boljem razumijevanju svijeta i njegovih problema.

This paper examines the attitudes of young people in Serbia, according to the possibilities for their own social activism and participation in social change in which Serbia is already deeply involved, i.e. it examines social and personal values of young people and their correlation to their readiness to adopt to change. Young people are chosen precisely because they will be custom holders of these changes, i.e. their driving force. Serbian youth is burdened with many problems: unsatisfied with their own financial situation, they struggle to include themselves in the labor market, they are extending their education and rely financially on their parents. Our research has shown that young people do not believe enough in the strength of their own influence in society, and that they were visibly disappointed in institutions of society as a whole. Hypothesis One (H1) of this research – that there is a statistically significant correlation between attitudes towards change and social and personal values of young people in Serbia – has been confirmed, while Hypothesis Two (H2) of this research – that there is a statistically significant difference in the attitudes of young people towards social values, our society, and changes within it, depending on socio-demographic characteristics of the respondents – has been partially confirmed. Article received: December 30, 2017; Article accepted: January 10, 2018; Published online: April 15, 2018; Original scholarly paper How to cite this article: Radošević, Tanja, Goran Bulatović, Ljiljana Bulatović. "Self Assessment of the Social Influence of Young People and Their Attitudes Towards Change." AM Journal of Art and Media Studies 15 (2018): . doi: 10.25038/am.v0i15.241

Pod utjecajem suvremenih tehnologija i posebno društvenih mreža, profesionalno novinarstvo našlo se u raskoraku između normi, standarda i izvornih zahtjeva profesije s jedne strane, zahtjeva poslodavaca, vlasnika medijskih kompanija i industrije s druge strane i s treće očekivanja atomiziranih javnosti rukovođenih različitim patikularnim interesima, sklonostima i predrasudama. U radu ukazujemo na izazove profesionalnog novinarstva koji su uticali na gubljenje povjerenja između informativnih medija, novinara i publike, što je utjecalo na promjenu profesionalnog identiteta novinara i umesto nezavisnih, kritičkih i objektivnih istraživača i snabdjevača informacijama odgovornog demokratskog i kritičkog javnog mnjenja, oni su svedeni na „zaposlene u medijskim kompanijama“. Jedna od posljedica novinarskog odustajanja od normi profesionalnog identiteta i fokusiranosti na javni interes je poplava lažnih vesti koje medijski ekosistem čine još kaotičnijim, a površnu i medijski neobrazovanu publiku sklonu jednostavnim rješenjima i predrasudama, lakom za manipulaciju. U tako oblikovnom medijskom ekosistemu, u kojem novinari nemaju obavezu da provjeravaju informacije prije objavljivanja nego se to radije prebacuje na korisnike, manipulacija nema za cilj samo ekonomsku dobit medijskih kompanija nego i ideološku i političku indoktrinaciju, širenje govora mržnje, straha i nepoverenja i konačno stvaranje uvjeta za nedemokratske oblike vladavine. U radu tvrdimo da dokumenti u kojima se utvrđuju mjere za ojačavanje povjerenja između novinara i publike neće imati efekta ukoliko sami novinari ne reafirmiraju svoj profesionalni identitet i ne steknu podršku publike da zaštite svoje profesionalne strandarde od uticaja tržišta i profita.

Са же так: Циљ овог ра да је да пред ста ви је дан при мер до бре праксе пор та ла умет но сти и кул ту ре у Ру си ји као ПР сред ства-Мега про је кат "КУЛ ТУ.РУ!". Овај пор тал пред ста вља при мер со цијал но зна чај ног про јек та укљу чи ва ња Ин тер не та у раз вој кул ту ре и умет но сти. Још је дан од ци ље ва овог ра да је и да пред ста ви иде ју срп ског на ци о нал ног про јек та раз во ја умет но сти и кул туре по мо ћу ин фор ма ци о них тех но ло ги ја и Ин тер не та, ко јим би се фор ми ра ли ме ха ни зми сти му ли са ња и по др шке умет но сти и култу ри, про па ги ра ња до стиг ну ћа срп ске умет но сти и кул ту ре XX и XXI сто ле ћа, по ди за ња пре сти жа Ср би је у свет ском дру штву и фор ми ра ња по зи тив не сли ке зе мље, сти му ли са ња из град ње но вих умет нич ких про је ка та, по мо ћи у фор ми ра њу ау ди то ри ју ма по зори шта и би о ско па кроз Ин тер нет-ча со ве, фо ру ме, кон фе рен ци је и сл. У ра ду се де таљ но раз ра ђу ју пер спек ти ве ова квог јед ног пројек та кроз све ви до ве кул ту ре и умет но сти, по чев ши са по зо риштем, пре ко би о ско па, књи жев но сти, ли ков не умет но сти.... Та кође се ука зу је на мо гућ ност са мо о др жи во сти и про фи та бил но сти про јек та, што је ве о ма ва жан сег мент ње го вог функ ци о ни са ња. Кључ не ре чи: ма сов ни ме ди ји, Ин тер нет, кул ту ра, умет ност, на ци о нал ни кул тур ни ин те рес, на ци о нал ни пор тал умет но сти и кул ту ре Ин тер нет-ма сов ни ме диј и са вре ме но ко му ни ка ци о но про стран ство Ин тер нетино вефор меко му ни ка ци јепо путemail-а,он лајн ди ску си ја, chat-а, фо ру ма, он лајн за јед ни ца, из вр ши ли су О. АРСЕНИЈЕВИЋ, Љ. БУЛАТОВИЋ и Г. БУЛАТОВИЋ