Parapneumonična efuzija kod dece definiše se obično kao nakupljanje pleuralne tečnosti u toku akutne bakterijske pneumonije, a ređe u sklopu virusne pneumonije i tuberkuloznog pleuritisa. Empijem označava prisustvo purulentnog sadržaja u pleuralnom prostoru. Pleuralna infekcija je kontinuum, ali klasično postoji podela u tri stadijuma: eksudativni, fibropurulentni i organizovani. Glavni bakterijski uzročnici su Pneumococcus, streptococcus pyogenes i staphylococcus aureus. Postoje dve kliničke prezentacije parapneumonične efuzije. Kada sumnjamo na pleuralni izliv, sprovodi se standardizovan terapijsko-dijagnostički postupak prema smernicama BTs vodiča. Ukoliko perzistira signifikantna količina pleuralne tečnosti i dođe do kompromitovanja plućne funkcije, tada govorimo o komplikovanoj parapneumoničnoj efuziji i indikovana je torakalna drenaža. Pri pojavi septacija i lokulacija u pleuralnom prostoru, neophodna je intrapleuralna instilacija fibrinolitika. Primena streptokinaze je bezbedna, efikasna, smanjuje potrebu za hirurškim lečenjem i zajedno sa ostalim terapijskim merama dovodi do kompletnog oporavka deteta.

No abstract