Changes in the education process indicate the increasing occurrence of the privatization of education, as well as the emergence of permeation of public and private partnerships that are supported by global education policies. Considering that in the Republic of Serbia this topic is insufficiently studied, the goal of the paper is to present public-private partnerships in their complexity, possibilities, but also the implied challenges. Also, in order to understand the specificity of public-private partnerships in education, it is necessary to present the historical development of this type of partnership, as well as its broader socio-economic framework. Twofold demands placed on modern educational institutions indicate the complexity of the situation. On the one hand, educational institutions should retain its specificity while at the same time their increasingly pronounced contribution to economic efficiency is expected, resulting in establishing cooperation between the public and private sectors. The paper presents in more details the ways of achieving public-private partnerships in education. The contribution of the paper includes the actualization of literature dealing with the topic of public - private partnership. On the basis of the studied literature, it is concluded that in the future the greatest impacts of public - private partnerships can be expected within higher education.

While the university of today, as a significant institution whose appearance is associated with the Middle Ages, can be considered in the context of the emergence of classical university education, the modern age is facing this institution with new requirements and expectations. This paper aims to consider the changes in the concept of the university, which are accompanied by classical ideals (enlightenment) to all the major influences of the economy and the requirements for the development of innovation and entrepreneurship. The paper aims to concretize the following tasks: to analyze the classical model of the university and its philosophy of education, to analyze the model of higher education that is primarily based on economic criteria, and to consider the need for actualization and development of the third mission. It is concluded that in modern circumstances, the university is facing the challenge of finding a balance between preserving institutional autonomy, independent social criticism, and academic freedom of professors and students, on the one hand, and connecting with the world of work to become a relevant factor in economic development. Within this framework, discussions on the further direction of the development of higher education should be directed at examining the possibilities for the encouragement of humanistic values, for higher education institutions act as a generator of overall social development.

Lifelong learning represents a multifaced concept. For the purposes of this paper we analyze the implications of lifelong learning on higher education, first of all, on university teachers. The aim of this paper is to examine the complexity of the process of lifelong learning which, in the contemporary social context is facing numerous challenges, and also and possibilities to which we approach critically and analitically. As a starting point for the analysis of the concept of lifelong learning we take a division that encompasses three levels of its development: (1) personal and cultural, (2) social, and (3) professional development. Our starting point is that it is necessary for each of these, above mentioned levels, to have a smilar significance, and that university teachers play an important role in this process. Furthermore, we also pay attention to the critical approach which lifelong learning process sees as a purely market-oriented concept, often mentioned and as academic capitalism. Due to numerous life challenges in the modern world, as important life skills for the 21st century, we emphasize reasons for integrating and encouraging civic engagement, in order to prevent that competence and profit become the primary dimension of lifelong learning. As a consequence of the interaction of the university and its external communities and the internal environment we consider as relevant to present Macfarlan's model of components of the academic profession which includes: (a) political literacy, (b) social and moral responsibility, (c) community engagement (academic and non-academic). As a conclusion of this paper we state that, although market practice has a huge impact on education, its impact should not be dominant, but in harmonization with personal and social development, and representatives of social and human sciences play the most important role in its preservation.

Tradicionalne i osnovne misije sveučilišta, nastava i istraživanje sve se više proširuju. Trećamisija sveučilišta je višedimenzionalan koncept koji poprima široke razmjere na svjetskom nivou. Kao cilj rada postavlja se proučavanje osnovnih sličnosti i razlika u pristupima trećoj misiji sveučilišta kada je riječ o američkim u odnosu na europska sveučilišta. Kao polazna osnova za usporedbu uzima se činjenica da treća misija sveučilišta svoje porijeklo ima na američkom kontinentu dok se nastanak sveučilišta vezuje za Europu. Cilj rada je konkretiziran na sljedeće zadatke: ispitati utjecaj globalnih obrazovnih politika na pristupe trećoj misiji sveučilišta; ispitati razlike u načinu funkcioniranja europskih u odnosu na američka sveučilišta; objasniti obrazovne implikacije provedbe treće misije na europskim sveučilištima. Kao zaključak rada ističe se da je neophodno razumijevanje globalnih društveno-ekonomskih utjecaja na proces visokog obrazovanja kako bi se sveobuhvatnije pristupilo obrazovnim reformama i načinima njihovog sprovođenja. Također, s obzirom na sudjelovanje sve brojnijih interesnih grupa u okviru realizacije treće misije sveučilišta, neminovno je razvijanje stavova o vrijednostima i načelima treće misije kod svih onih koji su uključeni u proces visokog obrazovanja.

Педагошке импликације друштвено релевантног универзитетa 1 Радован Грандић 2 Одсек за педагогију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија Маја Босанац Одсек за педагогију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија Од свог настанка у средњем веку па све до савременог универзитета у периоду глобализације, универзитети су креирани према социјалним, културним, економским и политичким приликама. Cавремени универзитети суочавају се са све бројнијим захтевима који долазе из спољашњег окружења које очекује решавање друштвених проблема путем образовања. У том оквиру и циљеви образовања предмет су сталног редефинисања и усклађивања са потребама нових друштвених реалности. Као циљ рада поставља се сагледавање педагошких импликација друштвено релевантног универзитета из угла два приступа: (а) забринутости за будућност универзитета, саму идеју универзитета, као и смањивање улоге универзитета као критичара друштва; (б) значаја и неопходности отварања универзитета према заједници у циљу доприноса друштву. Оба приступа дата су у оквиру аналитичког приступа изазовима са којима се суочава савремени универзитет, као и у оквиру проучавања друштвене релевантности универзитета, која се доводи у везу с трећом мисијом универзитета. Затим представљамо тренутне иницијативе које заговарају отварање универзитета према окружењу: пројекат Институционални оквир за развој треће мисије универзитета, као и Стратегију развоја образовања у Републици Србији до 2020. Елаборацијом проучене литературе представљамо и педагошке импликације друштвено релевантног универзитета. Као закључак рада истиче се да је плурализам приступа који се сагледавају аналитички и критички једини адекватан начин да се однос универзитета и његовог окружења сагледа у целини. универзитет, друштвена релевантност, циљеви образовања, интересне групе, трећа мисија универзитета. Увод Универзитети су од свог оснивања у средњем веку одувек били повезани са друштвом. Значај друштвеног контекста у којима универзитети делују послужио је Скоту (Scott, 2006) као полазна основа за категоризацију универзитета коју приказ-1 Рад је настао у оквиру пројекта: Педагошки плурализам као основа стратегије образовања (179036) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. 2 grandic@neobee.net Апстракт Кључне речи: Abstract Keywords: