Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре "Сирмијум", Сремска Митровица Оригинални научни рад Ставови родитеља према физичком васпитању деце предшколског узраста Резиме: Хуманистичка концепција физичког васпитно-образовног подручја базира сe на задовољавању есенцијалних и егзистенцијалних потреба сваког детета.Примарни циљ васпитно-образовног подручја физичког васпитања је стицање навике редовног физичког вежбања код деце. Створити навику за свакодневним физичким вежбањем није само задатак физичког васпитања у предшколској установи и школи него и породице. Циљ овог истраживања је био да се утврде ставови родитеља према физичком васпитању деце предшколског узраста. У истраживању је учествовало сто педесет и троје родитеља, чија деца похађају предшколску установу из Новог Сада. На основу резултата који су добијени овим истраживањем може се извести закључак да родитељи који су учествовали у узорку истраживања имају формиран позитиван став о значају физичког васпитања на предшколском узрасту детета. Забрињавајући подаци који су добијени овим истраживањем су они који се тичу времена које родитељи проводе са својом децом свакодневно у физичким активностима. Можемо закључити да је неопходно повећати обим физичке активности деце предшколског узраста, јер континуирано физичко вежбање и укључивање у спортске активности могу позитивно утицати на социјализацију деце. Важно је да се код деце још пре поласка у школу развије љубав према физичком васпитању и здравом начину живота, у чему је пример родитеља веома инспиративан.

Lifelong learning represents a multifaced concept. For the purposes of this paper we analyze the implications of lifelong learning on higher education, first of all, on university teachers. The aim of this paper is to examine the complexity of the process of lifelong learning which, in the contemporary social context is facing numerous challenges, and also and possibilities to which we approach critically and analitically. As a starting point for the analysis of the concept of lifelong learning we take a division that encompasses three levels of its development: (1) personal and cultural, (2) social, and (3) professional development. Our starting point is that it is necessary for each of these, above mentioned levels, to have a smilar significance, and that university teachers play an important role in this process. Furthermore, we also pay attention to the critical approach which lifelong learning process sees as a purely market-oriented concept, often mentioned and as academic capitalism. Due to numerous life challenges in the modern world, as important life skills for the 21st century, we emphasize reasons for integrating and encouraging civic engagement, in order to prevent that competence and profit become the primary dimension of lifelong learning. As a consequence of the interaction of the university and its external communities and the internal environment we consider as relevant to present Macfarlan's model of components of the academic profession which includes: (a) political literacy, (b) social and moral responsibility, (c) community engagement (academic and non-academic). As a conclusion of this paper we state that, although market practice has a huge impact on education, its impact should not be dominant, but in harmonization with personal and social development, and representatives of social and human sciences play the most important role in its preservation.

Педагошке импликације друштвено релевантног универзитетa 1 Радован Грандић 2 Одсек за педагогију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија Маја Босанац Одсек за педагогију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија Од свог настанка у средњем веку па све до савременог универзитета у периоду глобализације, универзитети су креирани према социјалним, културним, економским и политичким приликама. Cавремени универзитети суочавају се са све бројнијим захтевима који долазе из спољашњег окружења које очекује решавање друштвених проблема путем образовања. У том оквиру и циљеви образовања предмет су сталног редефинисања и усклађивања са потребама нових друштвених реалности. Као циљ рада поставља се сагледавање педагошких импликација друштвено релевантног универзитета из угла два приступа: (а) забринутости за будућност универзитета, саму идеју универзитета, као и смањивање улоге универзитета као критичара друштва; (б) значаја и неопходности отварања универзитета према заједници у циљу доприноса друштву. Оба приступа дата су у оквиру аналитичког приступа изазовима са којима се суочава савремени универзитет, као и у оквиру проучавања друштвене релевантности универзитета, која се доводи у везу с трећом мисијом универзитета. Затим представљамо тренутне иницијативе које заговарају отварање универзитета према окружењу: пројекат Институционални оквир за развој треће мисије универзитета, као и Стратегију развоја образовања у Републици Србији до 2020. Елаборацијом проучене литературе представљамо и педагошке импликације друштвено релевантног универзитета. Као закључак рада истиче се да је плурализам приступа који се сагледавају аналитички и критички једини адекватан начин да се однос универзитета и његовог окружења сагледа у целини. универзитет, друштвена релевантност, циљеви образовања, интересне групе, трећа мисија универзитета. Увод Универзитети су од свог оснивања у средњем веку одувек били повезани са друштвом. Значај друштвеног контекста у којима универзитети делују послужио је Скоту (Scott, 2006) као полазна основа за категоризацију универзитета коју приказ-1 Рад је настао у оквиру пројекта: Педагошки плурализам као основа стратегије образовања (179036) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. 2 grandic@neobee.net Апстракт Кључне речи: Abstract Keywords:

RezimeOtvorenost univerziteta prema zajednici postala je predmet brojnih kritika, ali isto tako i novih mogućnosti. Bez obzira na pristup od kojeg se polazi, otvorenost univerziteta prema zajednici nezaobilazan je deo funkcionisanja današnjih univerziteta. Pored nastave i istraživanja, kao osnovnih akademskih delatnosti, sve češće se govori i o trećoj misiji univerziteta koja se u najširem smislu može definisati kao interakcija univerziteta i zajednice, što velikim delom utiče i na obrazovne politike, kako na lokalnom, isto tako i globalnom nivou. Kao cilj rada postavlja se sagledavanje uloge koju univerzitetski nastavnici imaju kada je reč o društvenom angažmanu što predstavljamo kroz prikaz istraživanja iz prakse u Republici Srbiji realizovanog od strane Centra za obrazovne politike. Uz to, u analitičkom delu rada pažnja se usmerava i na reinterpretaciju akademske profesije, kao i predstavljanje različitih scenarija o budućnosti akademske profesije. Imajući u vidu da je ovo područje istraživanja nedovoljno proučeno u Republici Srbiji, u zaključku postavljamo i pitanja koja bi mogla da budu od značaja kako za pedagošku teoriju, isto tako i za pedagošku praksu. Ključne reči: univerzitet, zajednica, uloga nastavnika 6 grandic@neobee.net 7 bosanacmaja4@gmail.com 8 Rad je nastao u okviru projekta: Pedagoški pluralizam kao osnova strategije obrazovanja (179036) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Univerziteti su još od svog osnivanja u srednjem veku bili neodvojivi od društva u kojem deluju; međutim, u različitim istorijskim periodima prioritet se davao različitim misijama. Pored nastave i istraživanja kao osnovnih univerzitetskih misija, pod trećom misijom univerziteta podrazumeva se odnos univerziteta i zajednice. U radu se opisuju društvene promene koje dovode do otvaranja univerziteta prema spoljašnjem okruženju. Polazeći od stanovišta prema kojem se treća misija univerziteta sastoji od dve dimenzije – društvene, civilne i ekonomske, koje treba da budu ravnopravne - kao cilj rada postavlja se sagledavanje perspektive razvoja treće misije univerziteta u Srbiji, sa posebnim akcentom na društvenu i civilnu dimenziju. Cilj je operacionalizovan kroz dva zadatka: prvi se odnosi na definisanje treće misije i analizu internacionalnog projekta Institucionalni okvir za razvoj treće misije univerziteta u Srbiji koji se trenutno realizuje; drugi zadatak jeste komparacija dve paradigme kroz koje može da se realizuje treća misija univerziteta, služenje zajednici (community service), nasuprot paradigmi zalaganja u zajednici (community engagement). Kao zaključak rada ističe se kako postoje osnove za aktuelizaciju proučavanja treće misije univerziteta u Srbiji, ali se primećuje veća usmerenost ka komercijalnoj i ekonomskoj u odnosu na društvenu i civilnu dimenziju.