In the paper, the authors use the practice approach to untangle the nature of the EU's practice of international peace mediation (IPM). Drawing on the recent practice turn in international relations scholarship, Bourdieu's well-known concept of habitus is employed in order to elicit the background knowledge and values that constitute and transform this practice. In this regard, the EU's practice of international peace mediation is examined through the lens of general peace mediation norms, as well as through the rules, norms, identity and culture that are specific to the European Union. Three cases are used for this endeavor: (1) the EU support for the Aceh peace process in Indonesia (2004-2008); (2) the EU engagement in the Russian Georgian war (2008-2012); and (3) the mediating role which the EU has undertaken in the recent dialogue between Kosovo and Serbia (2011-2013).

Kriminalističko-policijska akademija, BeogradSažetak: Savremene studije bezbednosti otvorile su polje za mnoš-tvo novih termina i koncepata. Obogaćivanje jezika savremenih studija bezbednosti logična je posledica širenja njihovog istraži-vačkog polja, koje nastaje kao odgovor akademske zajednice na novonastale bezbednosne izazove i pretnje, kao i nove subjekte i objekte studija i prakse bezbednosti. Posthladnoratovski period u studijama bezbednosti obeležen je i preispitivanjem dominantnog državocentričnog shvatanja pojma bezbednosti koje je rezultiralo produbljivanjem pojma i njegovom širenju ka individualnom nivou analize. Pored termina državna i nacionalna bezbednost, u diskursu savremenih studija bezbednosti javljaju se termini kao što su individualna bezbednost, lična bezbednost, bezbednost pojedinca i ljudska bezbednost. Međutim, u literaturi su ovi termini često nejasno određeni, pa se u akademskom diskursu koriste na različite načine. Nedoslednost u definisanju pojmova kao što su ljudska bezbednost, individualna bezbednost i lična (personalna) bezbednost kod domaćih i stranih autora neminovno ukazuje na njihovu fluidnu prirodu i nedovoljnu preciznost. Ona je posledica složenosti ovih novonastalih pojmova, ali i slobode u interpretaciji njihovih značenja koja sprečava da se sadržaj ovih pojmova učvrsti i postane deo zajedničkog, ustaljenog akademskog diskursa. Stoga, cilj rada je da ukaže na pravilnosti u upotrebi navedenih

No abstract

No abstract