No abstract

Dr M i l a n P o č u č a, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Privredna akademija Novi Sad ZAJEDNIČKA IMOVINA SUPRUŽNIKA 1 SAŽETAK: Zajednička imovina, između ostalog, predstavlja logičnu posledicu trajanja jednog braka. Da bi nastala nužno je postojanje činjenice zajednice života i rada supružnika u njoj. Prilikom izučavanja potrebno je napraviti razliku između pojma zajedničke imovine i pojma zajedničke svojine. U radu se razmatra pojam, nastanak, deoba, transformacija zajedničke imovine u posebnu i obrnuto i posledice koje proizilaze iz činjenice postojanja zajedničke imovine supružnika u braku i nakon prestanka braka. Sudska praksa naših sudova zasniva se na imperativnim normama Porodičnog zakona, a koju potkrepljuje i objašnjava praktičan život pravnog instituta zajedničke imovine u našem pravnom poretku. Vrednost zajedničke imovine, vreme i način na koji je supružnici stvaraju, njen imovinsko-pravni i nasledni karakter, nesumnjivo povećavaju značaj ovog pravnog pitanja.Ključne reči: imovina, uslovi sticanja, karakter i transformacija imovine, uvećanje imovine, prihodi od zajedničke imovine, ugovor o doživotnom izdržavanju Pojam zajedničke imovinePojam zajedničke imovine određen je članom 171. Porodičnog zakona. U ovoj zakonskoj odredbi se kaže: "Imovina koju su supružnici stekli u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu." Zakon ne daje bliže određenje zajedničke imovine. Određuju je pravni pisci, pa * Rad primljen: 04. 02. 2011. godine. * UDC 347.626.4(497.11) 1 Vidi: Počuča, Milan, Porodično pravo, Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad, 2010, str. 313. 2 Vidi: Isto, str. 311. 3 Vrhovni sud Vojvodine, Gzz 9/91 i rev.356/91 od 01.08.1991. 4 Vrhovni sud Srbije Rev. 2969/03.

Svako fizičko lice je nosilac, titular, određenih subjektivnih imovinskih prava i obaveza tokom svog života. Smrću fizičkog lica ono prestaje da postoji, međutim, iako je teoretski moguće da sva njegova prava i obaveze prestanu sa smrću, u praksi je obično drugačije, tako da ona uglavnom ostaju i nakon smrti. Pre svega to su prava i obaveze imovinskog karaktera i zato svi pravni sistemi sadrže pravila o nasleđivanju prava i obaveza u slučaju smrti. Rimsko pravo predstavlja temelj naslednog prava, u smislu da se institut testamenta u današnjem obliku prvi put pojavljuje u Zakonu XII tablica i kao takav nastavlja da živi kroz praksu naredna dva i po milenijuma. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na značaj testamenta i pojmova bliskih njemu. Zaključeno je da testament i pojmovi u vezi s njim, kao što su: ostavilac, naslednik, zaostavština, univerzalna i singularna sukcesija, ni posle više od dva milenijuma ne gube na značaju. Sve to doprinosi pravnoj sigurnosti i omogućava nosiocima imovinskih prava da veruju institutu testamenta da će i posle smrti njihova imovinska prava nastaviti da postoje onako kako oni to žele.

No abstract