No abstract

Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре-Сирмијум, Сремска Митровица Стручни рад Предлог програма за подстицање развоја предвештина читања у предшколској установи Резиме: Усвајање читања је један од најважнијих задатака за децу која полазе у школу. Правилан говорно-језички развој представља предуслов за развој предвештина читања, а фонолошка свест једну од круцијалних предвештина читања. Резултати истраживања у свету указују да интервенциони програми којима се у току предшколског периода увежбавају различити аспекти фонолошке свести могу да допринесу лакшем усвајању читања. Због тога је циљ овог рада да прикаже предлог интервенционог програма који треба да подстакне развој предвештина читања код деце која похађају припремни предшколски програм. Програм се заснива на иницијалном тестирању предвештина читања, креирању, имплементацији и евалуацији осмишљених активности-вежби за подстицање говорнојезичког развоја и фонолошке свести у трајању од неколико месеци и финалном тестирању предвештина читања, те способности почетног читања код деце која чине експерименталну групу. Контролну групу деце, уједначену по свим релевантним карактеристикама, такође треба тестирати у двема временским јединицама, испитати способност почетног читања, али без увођења планских и структурисаних активности за подстицање предвештина читања, како би се утврдили ефекти интервенционог програма. Примена и евалуација предложеног програма треба да допринесу унапређивању припремног предшколског програма у припреми деце за усвајање читања.

No abstract

Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре-Сирмијум, Сремска Митровица, Република Србија Милијана Б. Лазаревић Висока школа струковних студија за васпитаче "Михаило Палов", Вршац, Република Србија Оригинални научни рад Остваривање транзиције у контексту инклузивног образовања: перспектива васпитача и стручних сарадника Резиме: Будући да прелазак са једног нивоа образовања на други може бити посебно осетљив за децу са сметњама у развоју, циљ истраживања је да се утврди мишљење васпитача и стручних сарадника (чланова Стручног тима за инклузивно образовање) о актуелној пракси остваривања транзиције између предшколске установе и основне школе у раду са овом децом. Узорку од двеста тридесет четири васпитача из осам предшколских установа у четири града у првој фази истраживања задат је наменски конструисан упитник затвореног типа. У другој фази спроведени су фокус групни интервјуи са члановима Стручног тима за инклузивно образовање у две предшколске установе. Највећи број испитаника сматра да се транзиција између предшколске установе и основне школе у раду са децом са сметњама у развоју не остварује, а као главне препреке виде: недовољну укљученост и подршку стручних сарадника, неусаглашеност метода рада васпитача и учитеља, незаинтересованост школе за претходни развој детета са сметњама у развоју, непостојање обавезујућег законодавног акта који дефинише процес транзиције и недовољне компетенције васпитача за вођење педагошке документације. Предлаже се доношење законодавног акта о транзицији којим би се јасно дефинисале улоге и задаци свих учесника у овом процесу. Кључне речи: деца са сметњама у развоју, инклузивно образовање, предшколска установа, основна школа, транзиција.

Polazeći od ideje o samoregulaciji kao optimalnog modela demokratskog i odgovornog uređenja medijske sfere, posebno elektronskih medija, rad nudi komparativnu analizu načina na koji su uređena pitanja etike javnih medijskih servisa u nekadašnjim jugoslovenskim republikama, danas suverenim državama Balkana-Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Jedna od dilema od koje se polazi je-da li bi ustanove javnog servisa trebalo da poseduju svoje etičke kodekse koji definišu specifične parametre i standarde koji su primereni ovom medijskom modelu ili je postojanje opštih etičkih kodeksa dovoljno i primenljivo i na ove medije. U radu se pledira za postojanje posebnih etičkih kodeksa javnih servisa koji su usaglašeni sa specifičnom društvenom pozicijom i odgovornošću koju ovi mediji imaju prema javnost,i s obzirom na to da je ta javnost njihov osnivač, vlasnik i kontrolor. Zadaci novinara, voditelja, snimatelja, producenata komercijalnih, javnih i civilnih medija u mnogim segmentima su vrlo slični i od svih se očekuje profesionalnost, nepristrasnost, kredibilitet, tačnost, nemanipulativnost, generalno etičnost, ali sigurno je da poseban teret i odgovornost leži na svim angažovanim u ustanovama javnog servisa, što bi trebalo i posebnim zakonima i specijalizovanim etičkim kodeksima da bude definisano.