УводНаука, као стално отворен и недовршен систем у коме су могућа увек нова истраживања и нови закључци, напредује у међусобном дијалогу научних стано-виша и позиција, а научник, без обзира да ли се бави природним или друштвеним наукама, највише добија када наиђе на студију (тј. на другог научника) са којом Социолошки преглед, vol. XLVI (2012), no. 3, стр. 461-485 461 може да ступи у плодотворан дијалог. Студија Младена Лазића Чекајући капи-тализам, Настанак нових класних односа у Србији (Лазић, 2011.) без сумње једна је од таквих студија које нас подстичу да, преиспитујући њене основне те-зе, истовремено преиспитамо и наше сопствене закључке, односно да, са отворе-ношћу као базичним условом, ступимо у комуникацију научних становишта, оче-кујући из читавога процеса својеврстан теоријски "профит", у смислу разјашња-вања базичних проблема одабраног теоријског комплекса.Наша првобитна намера била је да у једном научном чланку, уобичајене ду-жине, покушамо да осветлимо кључна места целовите Лазићеве студије, осврчу-ћи се на њене главне премисе и закључке који из њих произлазе. Но, након чита-ња књиге и увиђања њене комплексности, сложености и појмовног богатства, као и њезине разноврсности, дошли смо до закључка да је анализу ове књиге могуће извршити, макар уколико јој се мисли прићи озбиљно и темељно, тек у неколико научних чланака, који би били посвећени сваком од њених делова. Сам аутор ове студије у њеном предговору је истакнуо да се она "састоји из три (тесно повеза-на, али и посебна) дела: теоријског, историјског и емпиријског" који се "до изве-сне мере, могу и самостално користити" (Лазић, ibid.: 12). Једноставно речено, делови Лазићеве студије залазе у различите области социологије као науке; први у домен методологије социолошког истраживања, други у домен социологије историје (односно, тзв. историјске социологије, што је алтернативан термин по-менутом термину којим се ми служимо у сопственим истраживањима), трећи у домен тзв. емпиријске социологије, да би сви заједно репрезентовали интегрално јединство и богатство самог социолошког мишљења. Лазићева књига је специ-фична већ по томе што у њој социологија није редукована, како се то често у зад-ње време чини у исхитреној жељи да се ствари поједноставе и да се пронађу те-оријске пречице, на било који од својих поменутих интегралних делова, већ јој је допуштено да проблеме које истражује захвата, истовремено, и у њиховом коре-ну и у њиховој вишедимензионалности, како би се они осветлили са што више страна. 1 Но, редукцију је нужно извршити у анализи ове књиге због њене ком-плексности и појмовног богатства, јер су пред нама две алтернативе; или да и са-ми напишемо књигу о овој књизи, што би ипак било исувише, или да, због озбиљ-ности анализе, сваки од њених делова претресемо у одвојеном научном чланку, не губећи пак никада из вида њено интегрално јединство, које се, опет, због ве-личине захвата, често одржава на стакленим ногама. Ипак, неће нас сви делови ове студије подједнако занимати, те ће нам она бити најзанимљивија на оним ме-стима где се дохвата тзв. ...
