Hipertenzija se smatra vodećim faktorom rizika za moždani udar (MU, šlog), bolesti srca i bubrega. Široko je rasprostranjena, kod mnogih pacijenata nije detektovana, a kod velikog broja pacijenata sa postavljenom dijagnozom loše je kontrolisana. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, hipertenzija predstavlja veliki zdravstveni problem u većini zemalja zbog nedovoljno prevencije i loše kontrole bolesti na nivou primarne zdravstvene zaštite, zbog čega su kao prioriteti u kontroli hipertenzije postavljene nefarmakološke mere i poboljšanje komplijanse/adherence propisanoj terapiji. Farmaceuti u javnim apotekama, kao najdostupniji visokoobrazovani zdravstveni radnici primarne zdravstvene zaštite, u idealnoj su poziciji da, tokom svakodnevnog rada, sprovode aktivnosti na nivou prevencije, detekcije i bolje kontrole hipertenzije. Informisanje, savetovanje i upućivanje lekaru od strane farmaceuta značajno povećava adherencu u lečenju hipertenzije i ima za rezultat bolju kontrolu krvnog pritiska. Naročitu pažnju treba usmeriti na motivaciju i informisanje pacijenata o sprovođenju nefarmakoloških mera, na motivaciju radi poboljšanja adherence i motivaciju i obuku pacijenata o pravilnom samomerenju krvnog pritiska.

Primarne glavobolje su klinički sindromi nepoznate etiologije čija je glavna karakteristika glavobolja, a međusobno se razlikuju na osnovu karakteristika bola i spektra pratećih simptoma. Najznačajnije primarne glavobolje su glavobolja tenzionog tipa (TTG), migrena i klaster glavobolja (KG). S obzirom da je uzrok primarnih glavobolja nepoznat, terapija je simptomatska. Kratkoročni cilj lečenja predstavlja brzo i efikasno otklanjanje/ublažavanje bola tokom ataka glavobolje, što se postiže akutnom terapijom. Neefikasna akutna terapija može dovesti do prekomerne upotrebe analgetika koja predstavlja rizik za razvoj glavobolje usled prekomerne upotrebe medikamenata (GPUM). GPUM se teško leči i ima veliku stopu relapsa. Za akutnu terapiju primarnih glavobolja koriste se klasični neopioidni analgetici, adjuvantni analgetici i pomoćni lekovi za otklanjanje pratećih simptoma. Sa porastom intenziteta i frekvence glavobolja opada efikasnost lekova koji se koriste u akutnoj terapiji. Zato je efikasnost osnovni kriterijum prilikom odabira analgetika. Sa porastom dužine trajanja bola raste rizik od razvoja centralne senzitizacije koja se može sprečiti, ali ne i prekinuti primenom lekova za akutnu terapiju. Zato je važno naglasiti pacijentu da se lek za akutnu terapiju mora primeniti na samom početku napada.

Multipla skleroza (MS) je kompleksna bolest koja zahteva multidisciplinarni pristup. Udruženim snagama, zdravstveni radnici različitih profila, uključujući i farmaceute, značajno mogu olakšati tegobe, poboljšati kliničke ishode i kvalitet života obolelima od MS. Farmaceuti u apotekama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju važnu ulogu u poboljšanju ishoda lečenja pacijenata sa MS. To mogu postići tokom svakodnevnog rada kroz edukaciju pacijenata o lekovima koji modifikuju tok bolesti, o neželjenim reakcijama koje se mogu ispoljiti, merama opreza i merama za sprečavanje ili ublažavanje neželjenih reakcija i o pravilnoj injekcionoj tehnici, a sve sa ciljem poboljšanja adherence. Edukacija pacijenata o mogućnostima bolje kontrole simptoma primenom nefarmakoloških mera, pomoć u samomedikaciji, savetovanje o dijetetskim suplementima, sprečavanje upotrebe potencijalno štetnih dijetetskih suplemenata i klinički značajnih interakcija i praćenje i prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove, aktivnosti su kojima farmaceuti pomažu u olakšavanju tegoba obolelima od MS i doprinose boljim ishodima lečenja.Ključne reči: multipla skleroza, uloga farmaceuta, savetovanje pacijenata, adherenca, apotekarska praksaRad saopšten na 64. simpozijumu Saveza farmaceutskih udruženja Srbije u okviru kursa MULTIPLA SKLEROZA -SAVREMENA SAZNANJA