Uvod. Glavobolje se definišu kao bol lokalizovan iznad orbitomeatalne linije. Dijagnostikuju se i leče nedovoljno. Cilj rada. Ispitati koliko lekari u opštoj medicini znaju o dijagnostičkom i terapijskom pristupu glavoboljama i da li postoji razlika u odnosu na pol i region gde rade. Metod. Na našem godišnjem skupu, Dani opšte medicine, održanom 30.03.2019. godine u Beogradu, realizovana je akreditovana provera znanja na temu Pristup pacijentu sa glavoboljom u opštoj medicini. Test koji je sadržao 50 pitanja o rešavanju kliničkih problema kod različitih tipova glavobolja, položen je sa >60% tačnih odgovora. Podaci su obrađeni softverskim statističkim paketom SPSS 20. Statistička značajnost je definisana za nivo p<0,05. Rezultati. Test je popunilo 432 lekara, sa 98,4% tačnih odgovora. Primenom stratifikovane terapije, migrenu leči 29,5% (p=0,746). Antiemetike ordinira 7,2% lekara. Indometacin kao dijagnostičko-terapijski test poznaje 38,4%. Kortikosteroidnu terapiju kod arteritisa džinovskih ćelija pravilno primenjuje 57,7%. Glavobolje uzrokovane vaskularnim poremećajima imaju 56,9% tačnih odgovora. Njih 31,7% ispravno sumnja na disekciju unutrašnje karotidne arterije (p=0,631). Intrakranijalnu neoplazmu 40% lekara dijagnostikuje magnetnom rezonancijom. Ispravan pristup kod hipertenzivne krize ima 87,2%. Bakterijski meningitis uspešno prepoznaje 83,3% ispitanika. Dijagnostiku i terapiju glavobolja koje se pripisuju supstancijama ili njihovoj obustavi, prepoznaje 74,2%, a prekomernoj upotrebi medikamenata 51,9%. U odgovorima nema značajne razlike u odnosu na pol, ali su lekari iz uže Srbije dali više tačnih odgovora (p=0,005). Zaključak. Lekari su pokazali visok nivo znanja o dijagnostičkom i terapijskom pristupu glavoboljama. Nedostaju znanja o glavoboljama uzrokovanim kranijalnim ili cervikalnim vaskularnim događajima. Ključne reči: Glavobolja, dijagnostika, terapija, primarna zdravstvena zaštita. Zahvalnost Izražavamo posebnu zahvalnost prof. dr Svetlani Simić na učešću u izradi akreditovanog testa, koji je poslužio kao instrument ovog istraživanja. Takođe, zahvaljujemo prim. dr Slavoljubu Živanoviću, prim. dr Dragici Kosi, prim. dr Mirjani Pešić i prim. dr Vesni Marić, koji su popunjene testove unosili u elektronsku bazu podataka.