УТИЦАЈ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ ПРОГРАМА МОТИВАЦИЈЕ НА МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА СажетакПредмет проучавања овог рада била је мотивација ученика старијих разреда основне школе у настави физичког васпитања. Циљ истраживања био је да се у пракси тестира оригинални програм мотивације ученика за наставу физичког васпитања и види да ли је он допринео побољшању моторичких способности ученика и смањењу изостанака са наставе. Узорак испитаника чинила су по два одељења шестог, седмог и осмог разреда основне школе у експерименталној групи (N=127; 63 дечака и 64 девојчице) и исто толико одељења истог узраста у контролној групи (N=128; 70 дечака и 58 девојчица). Процена моторичких способности обављена је на почетку и на крају експерименталног третмана, који је трајао цело друго полугодиште, тј. 17 седмица, са по 2 часа седмично. Кориштени су раније верификовани тестови за процену координације покрета, флексибилности, снаге и брзине. Такође, пребројани су изостанци са наставе физичког васпитања у првом полугодишту, те након експеримента. За статистичку обраду података, поред дескриптивне статистике, коришћен је Т-тест за независне узорке и Mann-Whitney тест. Ученици експерименталне групе остварили су значајно веће побољшање већине моторичких способности од ученика контролне групе. Такође, остварили су значајно мање изостанака са наставе. Кључне речи: ЕКСПЕРИМЕНТ / МОТИВАЦИЈА / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / ИЗОСТАНЦИ СА НАСТАВЕКоресподенција са: Игор Вучковић, Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бањој Луци, Булевар војводе Петра Бојовића 1, 78000 Бања Лука, Република Српска, БиХ, е-mail: ackojoki@teol.net УВОДФизичко васпитање је, по Хардману (Hardman, 2008), заступљено као обавезни наставни предмет у готово 90% земаља у свету. Нека ранија истраживања говоре да је то многим ученици-ма најомиљенији предмет. Међутим, у последње време све чешћа појава је да ученици у Републици Српској избегавају наставу физичког васпитања (Добраш, 2009). Разлози за то леже у хедони-стичком и седентарном начину живота. Друго, садржаји наставе добрим делом нису у складу са потребама ученика. Често су прилагођени настав-нику, што додатно демотивише ученике. Чини се да мотивација ученика у настави физичког васпитања представља кључни проблем и иза зов за наставника физичког васпитања. Свакоднев-на пракса захтева перманентно проналажење но-вих садржаја који ће повећати мотивацију учени-ка на часу физичког васпитања. Ђорђић и Тубић (2010) описују 2 врсте мотивационе климе које се међусобно прожимају: ''Мотивациону кли- 25Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 ( (Ђорђић, и Тумин, 2008).У последњих тридесетак година, у Србији и Републици Српској опробани су "разни нови-тети" у настави физичког васпитања, с циљем да се побољша мотивација ученика за рад. Током Митровићевог (1980) истраживања експеримен-тална и контролна група радиле су по истом про-граму, али је оцењивање експерименталне гру-пе вршено на посебан начин (оцена је била мо-тивационо средство). Утврђено је да су ученици из експериментал...

Cilj rada je bio da se utvrdi da li postoje razlike između ciljne orijentacije i samopouzdanja uspješnih i manje uspješnih tenisera, te da se ispita povezanost ova dva psihološka konstrukta. Aktivni teniseri muškog pola (N= 40), rangirani na seniorskoj rang listi Teniskog saveza Austrije, uzrasta od 18 do 26 godina, ispunili su upitnik TEOSQ-D1 (Würth, Alfermann i Saborowski, 1999), te upitnik CSI (Vealey, 1986), neposredno pred državno seniorsko prvenstvo Austrije.Nakon kategorisanja ,,uspješnih tenisera" -oni koji su rangirani u prvih 100 (N= 20) i "manje uspješnih" tenisera -oni koji su rangirani ispod 100-tog mjesta (N= 20), putem T-testa izvršena je analiza njihove ciljne orijentacije i samopouzdanja, ali nije utvrđena statistički značajna razlika niti za jednu od skala. Pirsonov koeficijenti za čitav uzorak je pokazao da orijentacija na zadatak značajno korelira sa sportskim samopouzdanjem kao crtom (r= 0,451; Sig.˂ 0,05), te blago korelira sa sportskim samopouzdanjem kao stanjem (r= 0,387; Sig.= 0,092), ali ta korelacije nije statistički značajna na nivou Sig.˂ 0,05. Za orijentaciju na rezultat/ego nije utvrđena značajna korelacija sa samopouzdanjem.Smjernice za buduća istraživanja zasnivaju se na kreiranju adekvatnijeg sistema za evaluaciju sportske uspješnosti, te povećanju uzorka ispitanika. To bi pomoglo donošenju pouzdanijih zaključaka o uticaju preferencije ciljne orijentacije na samopouzdanje i uspješnost u sportu, te bi opravdalo primjenu ovoga psihološkog konstrukta u praktične svrhe.

Savremeni način života i sve šta on sa sobom nosi (računari, video igre, prevozna sredstva) neminovno dovodi so smanjenja fizičke aktivnosti savrmenog čovjeka. Ovoga naravno nisu pošteđeni ni najmlađi, što predstavlja problem, ne samo u njihovom fizičkom, nego i psihičkom razvoju. Nastava fizičkog vaspitanja, koja je predviđena da se izvodi dva časa nedjeljno, zasigurno nije dovoljna da bi se nadoknadio nastali deficit. Zbog toga smo sve češće svjedoci neaktivnosti, ili čak izbjegavanja nastave od strane učenika. Cilj ovog istraživanja je utvrdi koliki drugačiji pristup nastavi fizičkog vaspitanja može da vrati nastavu učenicima, a time i učenike nastavi. Znajući koliko snažno motivacija utiče na ljudsko djelovanje, ideja autora je bila da motivacija učenika bude taj drugačiji pristup u nastavi. U tu svrhu je izrađen program motivacije učenika u nastavi fizičkog vaspitanja, po kojem su učenici eksperimentalne grupe radili tokom jednog polugodišta.

Sažetak S obzirom na to da su longitudinalne i transverzalne dimenzije tela pod velikim uticajem genetskih faktora, u ovom radu nas je interesovao priraštaj istih kod devojčica mlaĎeg školskog uzrasta merenih 2012. i 2014. godine. Cilj ovog istraživanja je utvrĎivanje razlika u apsolutnim i relativnim vrednostima longitudinalnih i transverzalnih dimanzija tela, mase tela i bodi mass index-u. Dobijeni rezultati ukazuju na prosečni priraštaj ispitivanih antropometrijskih parametara devojčica u dvogodišnjem periodu, da je prosečna visina tela 2012. godine iznosila 133,3±5,42 cm, a 2014. godine 145,2±5,71 cm. Priraštaj visine iznosio je 11,9 cm. Ostale merene longitudinalne i transverzalne dimenzije tela su se takoĎe statistički značajno povećale. Relativne vrednosti longitudinalnih i transverzalnih dimenzija tela se nisu povećale, izuzimajući relativnu širinu kukova, koja se statistički značajno povećala. Naime, zadržao se identičan odnos ovih dimenzija u odnosu na procenat od visine tela. Bodi mass index je povećan od 17,63±2,74 kg/VTm 2 2012. godine, na 18,96±3,24 kg/VTm 2 2014. godine. Ovako dobijene vrednosti body mass index-a nam ukazuju da su devojčice u 2012. u proseku pripadale normalno uhranjenim osobama, a u 2014. godini pripadaju osobama sa viškom kilograma. Ključne reči: morfološke mere, devojčice, apsolutne i relativne vrednosti. Uvod Telesni rast i razvoj su složeni pojmovi i obuhvataju kvalitativne promene tkiva, organa i celog organizma. U periodu školskog uzrasta praćenje rasta i razvoja dece nam daje mogućnost da procenjujemo pravilnost razvojnog perioda. Priraštaj telesnih dimenzija je različit kod preadolescentnih i adolescentnih devojčica. Pojedini periodi rasta i razvoja se tesno prepliću odražavajući sadejstvo endogenih faktora na jednoj strani (genetika, rasa, pol, endokrine žlezde) i egzogenih (klima, godišnja doba, prehrana, bolest, fizička aktivnost, psihički faktori, socijalno-ekonomske prilike) na drugoj strani. Genetski faktor je odlučujući za rast, graĎu i izgled jedinke. Detinjstvo je obično podeljeno u dve faze, uključujući ranu i fazu srednjeg detinjstva. One počinju u periodu oko 5-6 godina i nastavljaju se do 10-11 godina. Srednje detinjstvo je period proizvoljnosti, jer prethodi adolescenciji, koja može biti veoma različita od detinjstva. Kraj adolescencije je, takoĎe, veoma zavisan od spoljnih i unutrašnjih faktora i zato je teško odrediti kada odrastanje počinje (Malina, 2003). Rast dece u visinu i porast telesne mase, kao najznačajniji pokazatelji fizičkog rasta, ne idu uporedo. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva, dok je rast u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva, a delom rasta respiratornog i mišićnog sistema (Kolarov, 2005).