УТИЦАЈ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ ПРОГРАМА МОТИВАЦИЈЕ НА МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА СажетакПредмет проучавања овог рада била је мотивација ученика старијих разреда основне школе у настави физичког васпитања. Циљ истраживања био је да се у пракси тестира оригинални програм мотивације ученика за наставу физичког васпитања и види да ли је он допринео побољшању моторичких способности ученика и смањењу изостанака са наставе. Узорак испитаника чинила су по два одељења шестог, седмог и осмог разреда основне школе у експерименталној групи (N=127; 63 дечака и 64 девојчице) и исто толико одељења истог узраста у контролној групи (N=128; 70 дечака и 58 девојчица). Процена моторичких способности обављена је на почетку и на крају експерименталног третмана, који је трајао цело друго полугодиште, тј. 17 седмица, са по 2 часа седмично. Кориштени су раније верификовани тестови за процену координације покрета, флексибилности, снаге и брзине. Такође, пребројани су изостанци са наставе физичког васпитања у првом полугодишту, те након експеримента. За статистичку обраду података, поред дескриптивне статистике, коришћен је Т-тест за независне узорке и Mann-Whitney тест. Ученици експерименталне групе остварили су значајно веће побољшање већине моторичких способности од ученика контролне групе. Такође, остварили су значајно мање изостанака са наставе. Кључне речи: ЕКСПЕРИМЕНТ / МОТИВАЦИЈА / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / ИЗОСТАНЦИ СА НАСТАВЕКоресподенција са: Игор Вучковић, Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бањој Луци, Булевар војводе Петра Бојовића 1, 78000 Бања Лука, Република Српска, БиХ, е-mail: ackojoki@teol.net УВОДФизичко васпитање је, по Хардману (Hardman, 2008), заступљено као обавезни наставни предмет у готово 90% земаља у свету. Нека ранија истраживања говоре да је то многим ученици-ма најомиљенији предмет. Међутим, у последње време све чешћа појава је да ученици у Републици Српској избегавају наставу физичког васпитања (Добраш, 2009). Разлози за то леже у хедони-стичком и седентарном начину живота. Друго, садржаји наставе добрим делом нису у складу са потребама ученика. Често су прилагођени настав-нику, што додатно демотивише ученике. Чини се да мотивација ученика у настави физичког васпитања представља кључни проблем и иза зов за наставника физичког васпитања. Свакоднев-на пракса захтева перманентно проналажење но-вих садржаја који ће повећати мотивацију учени-ка на часу физичког васпитања. Ђорђић и Тубић (2010) описују 2 врсте мотивационе климе које се међусобно прожимају: ''Мотивациону кли- 25Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 ( (Ђорђић, и Тумин, 2008).У последњих тридесетак година, у Србији и Републици Српској опробани су "разни нови-тети" у настави физичког васпитања, с циљем да се побољша мотивација ученика за рад. Током Митровићевог (1980) истраживања експеримен-тална и контролна група радиле су по истом про-граму, али је оцењивање експерименталне гру-пе вршено на посебан начин (оцена је била мо-тивационо средство). Утврђено је да су ученици из експериментал...

СажетакЦиљ истраживања био је да се испита постоји ли утицај Ефекта релативне старости (ЕРС) на селекцију тринаестогодишњих кошаркаша. Узорак испитаника чинило је 20 кошаркаша (ТВ=177.35цм±6.73, ТМ=61.42кг±8.98, просечне старости 13 година и 7 месеци ±.28, просечног искуства у кошаркашком тренингу 4 године и 6 месеци ±1.15). Узорак је подељен у 2 групе: 11 кошаркаша рођених у првој половини године и 9 кошаркаша рођених у другој половини године. Помоћу One-way ANOVA-e анализиране су разлике између 2 групе кошаркаша у сету антропометријских варијабли (Телесна висина, Распон руку, Дохватна висина, Телесна маса и Проценат масног ткива), моторичких варијабли (Брзина нервно-мишићне реакције, Вертикални скок, Спринт на 5 метара, Спринт на 10 метара, Спринт на 20 метара, Т-тест, Цик-цак тест, Бацање лопте из седећег положаја, Лежање-сед за 30 секунди и Дубоки претклон из стојећег положаја) и једне функционалне варијабле (20-M shuttle run test). Испитаници се не разликују у сету параметара, осим у једној варијабли (Лежање-сед за 30 секунди, p=.040). Дошло се до закључка да није утврђено постојање ЕРС-а на овом узорку испитаника.Кључне речи: КОШАРКАШКИ ТРЕНЕРИ / ПУБЕРТЕТ / ФИЗИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Кореспонденција са: Игор Вучковић, Универзитет у Бањој Луци, Факултет физичког васпитања и спорта, Булевар војводе Петра Бојовића 1, 78000 Бања Лука, Република Српска, БиХ.

During the period of ten weeks, a study has been conducted on the effects of a complex training method on the maximal isometric muscle force, its peaking time, and the rate of force development in the semi-squat test. The participants of the study were twenty junior basketball players (average age 16.4+/-0.7; mean body height 186.2cm+/-9.2; mean body weight 75,4+/-7.5kg; mean body fat percentage 12,83%+/-1.15). The participants were divided into experimental (n=10) and control group (n=10). The experimental group, besides technical-tactical training sessions, had additional complex training, while the control group had technical-tactical training sessions only. At the final testing, the results of maximal isometric muscle force and the explosive power index, have significantly improved in the experimental group, while the control group did not make significant progress. There were no significant changes in the maximal isometric muscle force's peak time at the final testing. The study findings indicate that application of the complex training method has positive effects on the development of maximal isometric force, and the rate of force development.

No abstract

SUMMARY The aim of this study was to examine the efficiency of application of the theoretical model in normalization of motor ability tests in order to (0,44; 0,38) and 2) a correlation between the tests of the indirect muscle strength assessment and body mass was inadequate (-0,09;-0,14). After the application of the theoretical model in normalization of results, it has been noted that correlation coefficients decrease between the tests of direct muscle strength assessment and body mass (-0,08;-0,14). Correlation coefficients in the indirect muscle strength assessment tests remained unchanged (-0,09;-0,14). In that way, we obtained muscle strength results in vertical jumps independently from the body mass.