No abstract

No abstract

No abstract

No abstract

The Sociology of Knowledge and the Interpretive Paradigm of Sociology, as it was outlined in Berger's and Luckmann's Social Construction of Reality is often misunderstood as a cognitivist approach that essentializes subjects as powerful sources of meaning. In contrast, this article argues that this interpretive approach is grounded in the perspective of the decentered subject and that it takes the materiality of meaning making processes into account. Therefore, three modifications of Berger's and Luckmann's interpretive sociology are outlined in this paper: first, the theoretical transition from a interactionist to a relational perspective; second, the specification of symbolic orders as universes of discourses and, thirdly, the conceptualization of identity as ongoing self-positioning processes. The article aims to show that these developments broaden the perspective the Social Construction by clarifying the methodological standpoint in order to enrich empirical research in the fields of discourse and subjectivation studies as well as in the classical research fields of the interpretive sociology that focus on interactions in the life-world. Односи, дискурси и субјективитети: После Друштвене конструкције стварностиСоциологија знања, те интерпретативна парадигма у социологији, као што је наглашено у Бергеровој и Лукмановој књизи Друштвена конструкција стварности, често је погрешно схваћена као когнитивистички приступ који есенцијализује субјекте као снажне изворе значења. Насупрот томе, у овом чланку се предлаже да је такав интерпретативистички приступ заснован у перспективи децентрираног субјекта и да у обзир узима материјалност процеса стварања значења. Стога се у овом чланку наглашавају три измене Бергерове и Лукманове интерпретативне социологије: прво, теоријски прелаз од интеракционистичке ка релационој перспективи; друго, спецификација симболичких поредака као универзумâ дискурса и, треће, концептуализација идентитета као трајног процеса самопозиционирања. Овај чланак има за циљ да укаже како ове промене проширују перспективу Друштвене конструкције путем разјашњавања методолошког полазишта, те обогати емпиријска истраживања у пољу студија дискурса и субјективације, као и она у класичним истраживачким областима интерпретативне социологије које се усмеравају на интеракције у домену света-живота.  Гласник Етнографског института САНУ LXVII (1); 91-104  92 Кључне речи: Друштвена конструкција, социологија знања, интерпретативна парадигма, социолошка анализа дискурса (СКАД), интерпретативна субјективативна анализа, дискурс, субјектификација