SUMMARYAim: This paper investigates the correlation between liver cancer mortality and consumption of food-groups in Serbia. Methods: We conducted an ecological study. The study comprised the population of the Republic of Serbia (about 7.5 million inhabitants) during the period 1991-2010. This ecological study included the data on food consumption per capita which were obtained by the Household Budget Survey and mortality data for liver cancer made available by the National Statistical Office. Linear trend model was used to assess a trend of age-adjusted liver cancer mortality rates (per 100,000 persons) that were calculated by the method of direct standardization using the World Standard Population. Pearson correlation was performed to examine the association between liver cancer mortality and per capita food consumption quantified with a correlation coefficient (r value).Results: In Serbia, over the past two decades a significantly decreasing trend of liver cancer mortality rates has been observed (p < 0.001). Liver cancer mortality was significantly (p < 0.01) positively correlated with animal fat, beef, wine and spirits intake (r = 0.713, 0.631, 0.632 and 0.745, respectively). A weakly positive correlation between milk consumption and mortality from liver cancer (r = 0.559, p < 0.05) was found only among women. The strongest correlation was found between spirits consumption and liver cancer mortality rates in women (r = 0.851, p < 0.01). A negative correlation between coffee consumption and age-adjusted liver cancer mortality rates was found (r = −0.516, p < 0.05) only for the eldest men (aged 65 years or older).Conclusions: Correlations between liver cancer and dietary habits were observed and further effort is needed in order to investigate a possible causative association, using epidemiological analytical studies.

Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена. Јавља се и код мушкараца, али сто пута ређе. У свету оболи милион жена годишње од рака дојке. У САД-у 100/100.000; у Европи 46-73/100.000; док у Србији 3.500 до 4.000 новооболелих годишње. Правовремено откривање рака дојке омогућава излечење у 90 одсто случајева. На основу овог податка пажњу треба посветити превенцији и методама за рано откривање те болести. Најбољи начин борбе против малигних болести јесте примарна и секундарна превенција. Делује спречавањем настанка обољења путем уклањања штетних деловања или путем увођења позитивног понашања. Велики значај има секундарна превенција, односно рано откривање болести. Терцијална превенција, такође, може да побољша квалитет живота код већ дијагностикованих жена. С обзиром на познате факторе ризика, где на неке можемо и сами да делујемо, прва мера превенције јесте самопреглед дојке, затим клинички преглед и палпација дојки, ултразвучни преглед дојке и мамографија. Поменуте методе се могу применити спровођењем "скрининга" за рак дојке, који може бити организован на националном нивоу. Познавајући све променљиве и непроменљиве факторе ризика који могу допринети настанку рака дојке, програм скрининга се може спровести веома поуздано и ефикасно. Тако, здравствено стање представља динамичку равнотежу човека и животне средине. Скрининг спада у секундарни од три нивоа превенције, који подразумева едукацију лекара,

Карцином дебелог црева представља велики здравствени проблем због високе инциденце која је у већини земаља у последње време у порасту. Колоректални карцином је, према епидемиолошким подацима, најчешћи малигни тумор гастроинтестиналног тракта и други најчешћи узрок смрти болесника са малигним тумором. Колоректални карцином се код мушкараца по инциденци налази на четвртом месту, иза карцинома плућа, простате и желуца, док је код жена на трећем месту одмах иза карцинома дојке и цервикса утеруса. По морталитету, колоректални рак се налази на другом месту, иза карцинома плућа. Иако инциденца колоректалног рака у свету расте, у неким земљама забележена је смањена инциденца последњих година. У нашој земљи је у последњих тридесет година дошло до значајног пораста инциденце и она износи 34%ооо. Колоректални карцином је болест старих, јер се у 90% случајева открива код болесника старијих од 50 година. Са годинама расте и ризик. Међутим, карцином дебелог црева и ректума се спорадично јавља и у млађим старосним групама, тако да се у последње време нажалост региструје повећана инциденца и у особа млађих од 40 година. Најновија истраживања казују да се сваке године код око 25.000 људи млађих од 50 година развије колоректални карцином, а то представља 17% свих оболелих од ове болести.

Persistent infection of Human papillomavirus (HPV) is the strongest epidemiological factor associated with intraepithelial neoplasia and cervical cancer. These days, infection with Human papillomavirus is the most common type of sexually transmitted disease. In most cases, infection is asymptomatic and it remains undiagnosed.Women infected with high-risk types of the virus are at greater risk of developing severe dysplastic changes or cancer. The aim of this study was to examine the association between HPV type 16/18, cytology, colposcopy, biopsy and risk factors of developing intraepithelial lesions of low L-sIL and a high level of H-sIL. The study included 864 patients who had undergone detection of HPV type 16/18 dNa using in situ hybridization. all study participants were divided into three categories according to the presence of H-sIL, L-sIL and benign histologic findings. In the case study group that had L-sIL and H-sIL there was a significant higher percentage of HPV infection than in the group of patients with benign histologic findings. The percentage of H-sIL is highest in patients who had Hr-HPV infection with types 16/18, sexual intercourse before 16 the age and two to five sexual partners.This study indicates that among the H-sIL intraepithelial neoplasia, there is a high presence of Hr-HPV 16/18 related to the number of sexual partners and early sexual intercourse at a younger age as a statistically significant presence of these genotypes with L-sIL intraepithelial neoplasia.Key words: HPV infection types 16/18, premalignant changes in the cervix.HPV tipovi 16/18 u korelacija sa kolposkopijom, citologijom, histopatologijom i najčešćim faktorima rizika u nastanku L-siL i H-siL intraepitelnih lezija Paunović Vesna 1 , Paunović Tomislav 2 , Konević slavica 3 , Vasiljević slađana 4 1,2 Medicinski fakultet, Ginekološko akušerska klinika "Narodni front" -Beograd, srbija 3 dom zdravlja rakovica -Beograd, srbija 4 dom zdravlja Zemun -Beograd, srbija apstrakt Perzistentna infekcija Humanim papiloma virusima je najsnažniji epidemiološki factor povezan sa intraepitelnim neoplazijama i rakom grlića materice. Infekcija humanim papiloma virusom danas je najčešći tip seksualno prenosive bolesti.Kod žena inficiranih visokorizičnim tipovima virusa postoji veći rizik od razvoja težih displastičnih promena, odnosno karcinoma. Cilj ove studije bio je da ispita povezanost između infekcije HPV tip 16/18, citologije, kolposkopije, biopsije i faktora rizika u nastanku intraepitelnih lezija niskog L-sIL i visokog stepena H-sIL . U studiju bilo je uključeno 864 pacijentkinje kod kojih je urađena HPV tipizacija na genotipove 16/18 metodom dNK in situ hibridizacije. svi učesnici studije su podeljeni u tri kategorije prema prisustvu H-sIL, L-sIL i histološki benignog nalaza. U studijskoj grupi slučajeva koje su imale L-sIL i H-sIL dokazan je značajno veći procenat HPV infekcija u odnosu na grupu pacijentkinja sa benignim histološkim nalazom. Procenat H-sIL je najveći kod pacijentkinja koje su imale infekciju Hr-HPV tip...

Кардиоваскуларне болести су водећа група болести са више од милијарду оболелих широм света, а међу њима артеријска хипертензија (HTA) заузима прво место као најмасовнија незаразна болест човечанства. Циљ нашег рада је био да утврдимо учесталост хипертензије код одраслог становништва Раковице, да извршимо категоризацију карактеристика хипертензије и да утврдимо који су познати фактори ризика у настанку артеријске хипертензије доминантни у овој популацији. Истраживање је спроведено у току 2011. год. у Дому здравља Раковица. Узорак је чинило одрасло становништво (укупно 1.154 испитаника животне доби изнад 18 година), које је у поменутом периоду долазило на превентивне систематске прегледе. Сваком испитанику вршена су следећа мерења: телесна висина, телесна маса, артеријски притисак, израчунат BMI, као и вредности холестерола, HDL, LDL, триглицерида и индекса атеросклерозе и узети подаци о породичном оптерећењу, пушачким навикама, физичкој активности. Резултати: Хипертензија је установљена код 33,3% одраслог становништва Раковице (37,3% мушкараца и 29,4% жена). Учесталост хипертензије повећава се пропорционално старости испитаника. Становништво у категоријама нижег образовања статистички значајно чешће оболева од хипертензије. Хипертензија је најчешће регистрована код људи који своје слободно време проводе седентарно. Породично оптерећење има 55,7% испитаника из групе хипертензивних и 32,6% испитаника из групе са нормалним вредностима крвног притиска.