No abstract

Сажетак: Основно питање на које покушава да одговори овај рад је шта је то погрешно у изборном систему Србије. Уједно са тим, предла-жу се одређена побољшања пропорционалног изборног система. Аутор се још увек дефинитивно не опредељује за повратак на већински изборни си-стем, иако држи да је и то боље од постојећег. Пре обраде основне, насловне теме, у раду се летимично обрађује из-борно право, изборни системи и историја избора.Кључне речи: изборно право, изборни системи, пропорционални из-борни систем, право гласа. УВОДПитање какви избори за органе власти треба да буду је почетно и јед-но од најважнијих у држави. Теорија одавно истиче да су избори од суш-тинског значаја за демократију јер je народу немогуће да сам управља. Он то треба да чини преко својих представника који су за разлику од народа, као целине, у стању да расправљају о јавним пословима.2 Реч је о посред-ној, представничкој, али "директној", демократији чији су избори, дакле, сам темељ. 3Знамо да данас нема држава у којима су грађани сами органи власти и тако непосредно владају. То што се дефинише "непосредном демократи-----------1 Рад је део пројекта "Теоријски и практични проблеми стварања и примене права (Србија и ЕУ)" чији је носилац Правни факултет Универзитета у Новом Саду.2 Monteskje, O duhu zakona (prev. Aljoša Mimica), I, Beograd 1989, 178-179. 3 Представничка демократија је директна демократија у којој demos (народ) не упра-вља собом већ бира представнике који њиме управљају. Њена потребна компонента је из-борна демократија. Иначе, демократија je још је од Аристотела сврстана у дегенеративне, лоше облике владавине где владају сиромашни у сопственом а не општем интересу. Đovani Sartori, Demokratija -šta je to?, Podgorica 2001, 136 и 183.Др Слободан П. Орловић, Како до бољег српског изборног система (стр. 235-264) 236 јом" скоро сасвим су заменили институти и појмови "посредне демократи-је", као што су изборни систем, бирачко право, гласање. То су кључеви да-нашњих уставних поредака. Од њиховог квалитета зависи суштинска нит демократије у држави -веза између органа власти -бираних и грађана -бирача. Она се напослетку природно прелама на степен легитимитета (по-дршке) власти и уопште на народни или ненародни карактер политичког режима у држави.Свуда где појединац излазећи на изборе бира власт веома је важно ко-лико тај један, појединачни глас стварно вреди, колика права бирачу доно-си и како, са другим палим гласовима, постаје мандат. Сва та правила чине изборни систем саткан од изборних јединица, расподеле мандата, кандидо-вања и других елемената.4 Ипак, изборни систем са већинским правилом (већина је победник а мањина губитник) трпи критике јер из квантитатив-ног инструмента (општег права гласа) није произашла и квалитативна се-лекција (најбоља власт). Изборна тиранија бројева "даје вредност количи-ни", односно девалвира квалитет.5 Да би се подигао недостајући квалитет избора мора се "управљати изборима". То подразумева предузимање низа изборних активности у изборном процесу. 6Од кад је пре више од два века уставима прихваћено станов...

-Заштита мањине. УОПШТЕ О ОПОЗИЦИЈИОпозиција (лат. оpposition -супротност, супротстављеност) веома је широк појам и као такав неподесан за једноставно и све-обухватно дефинисање. Предмет овог рада је опозиција у ужем значењу, као политичка и, још уже, институционализована и стра-начка опозиција.1 Политичка, односно страначка опозиција важан je  Аутор је ванредни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, sorlovic@pf.uns.ac.rs 1 "Успон јавног мњења у XVIII и ширење представничке основе парламента изборним реформама у прошлом веку (XIX век -нап. С. О.) подстакло је појаву

Сажетак: локална самоуправа у Србији је ниво власти који има дугу традицију. Локална власт је еволуирала од институције обичајног права до уставног права грађана којим се ограничава државна власт. Уз исто-ријску преглед, теоријски и компаративни осврт, у раду се посебно анали-зира положај локалне самоуправе по Уставу од 2006. Разложени су и по-себно описани елементи који заокружују уставни положај локалне самоу-праве: појам, начин одлучивања, надлежност, самоорганизовање и зашти-та локалне самоуправе.Кључне речи: локална самоуправа, устав, Република Србија. УВОДЛокална самоуправа је облик вршења власти који је доказ правног плу-рализма.2 Пoзитивни, важећи систем права у једном делу ствара држава. Право настаје и на другим нивоима власти што значи и у локалној самоу-прави. Посебно је битно "локално право" и због тога што се локална самоу-права често назива преосталом оазом непосредне демократије у државама. Као разлози те тврдње наводе се објективна немогућност управљања непо-средно, од стране народа, савременом великом и компликованом државом. За то на мањој и малобројнијој територији постоји већа шанса. Ипак, та при-лика се на локалном нивоу обично не користи довољно. Супротно, непо-средна самоуправа локалног становништва, већ дуго, замењена је бираном (страначком) влашћу и све више професионалним управљачима.----------1 Рад је део пројекта "Теоријски и практични проблеми у стварању и примени права (ЕУ и Србија)" Правног факултета у Новом Саду.2 Вид. Радомир Д. Лукић, "Појам права", Зборник за теорију права 2/1982, 1-48.Др Слободан П. Орловић, Уставноправни положај локалне ... (стр. 1649-1667) 1650Свакако да овакво стање, из догматског угла, трпи критике. 3 Грађани су, противно постулату народне суверености, у највећем делу лишени ди-ректног управљања самима собом у локалној заједници где живе. Одлучи-вање о пословима који су им блиски и о питањима са којима се свакоднев-но срећу преносе на друге (локалне органе, политичке странке, професио-налне менаџере), пресликавајући систем "велике", државне власти. "Само-управа" се тако сасвим приближила "управи", само на ужем подручју од државног.На теоријској критици непосредног учешћа грађана у управљању, 4 гради се и оправдава посредно учешће грађана у обављању локалне вла-сти. Општине (или друге јединице локалне самоуправе) углавном више нису бројчано и површински толико мале да би сви грађани, сходно надле-жностима локалне заједнице, могли свакодневно одлучивати. Послови у локалној заједници (комунални и други) су постали одвећ компликовани и учестали да би им се прилазило спонтано, по потреби и аматерски. То не-избежно "отуђење" локалне власти блажи чињеница да је за важне одлуке (статусне, финансијске) увек могуће организовати референдумско одлучи-вање као вид непосредне локалне демократије и то лакше него на нацио-налном нивоу. Уз то, тај референдум је "компетентнији" од националног јер је становништво у локалу више упућено у животна питања свог окру-жења, него сви грађани у крупне државне проблеме. Еволуција локалног самоуправљања у Србији имала је свој посеб...

No abstract