Изабрани планерски приступи, примењивани елементи регулације и правила за изградњу на појединачним парцелама знатно утичу на карактер и изградњу градског простора. У Србији се већ више од двадесет година примењује регулациони план као основни инструмент планирања, при чему је опште, системско сагледавање ефеката његове примене изостало, иако је већ доста планова усвојено и планираних интервенција изведено. Основно полазиште у раду је да је главни задатак планирања обликовање града, тј. стварање и очување места. Изостанак овако створених вредности и углавном негативан однос нове изградње према наслеђеним вредностима у централним деловима Београда, главни је мотив за избор теме. Намера овог рада је да укаже на потребу да се регулативом установе процедуре за редовну евалуацију постојеће праксе планирања, а у циљу перманентног унапређења исте. Став је да анализирањем утицаја регулације на постигнуте резултате у пракси, пракса може послужити за редефинисање обима и облика регулације. Други циљ је да укаже на неприлагођеност неких елемената регулације карактеристикама подручја централне зоне Београда и укаже на негативне ефекте њихове примене. Приказ иностраних искустава дат је као потврда става и као смерница за побољшање праксе.

Између урбанистичког плана с једне стране и форме града са друге постоји нераскидива веза. На садашњи изглед средишта Београда утицао је један план, тачније предлог плана реконструкције Вароши у шанцу, који је давне 1867. године израдио Емилијан Јосимовић. Циљ рада је да анализира утицај тог плана на форму Београда, сагледавајући друштвене околности и институционални оквир под којим је настао. Из истог разлога, а у циљу потпунијег разумевања утицаја регулације на урбану форму, упоредо ће се анализирати и Османов план реконструкције Париза, урађен само неколико година раније, који је такође довео до значајних промена у структури Париза. Анализа ће обухватити улогу урбаниста и поручилаца задатака, друштвени амбијент, карактеристике дизајн поља -које зависе од структуре власништва над градским грађевинским земљиштем и вредности наслеђених структура, обликовну принуду поручиоца задатка и друштвеног амбијента, као и друштвено-политички и институционални оквир под којим се процес планирања одвијао, с обзиром на то да је планирање сложен процес који зависи од многих актера и фактора. Разумевање процеса којим је настала једна урбана форма помаже у њеном вредновању.У години када се навршава 150 година од израде плана реконструкције Вароши у шанцу, овај рад је и мали прилог његовом проучавању као и личности и делу његовог творца, Емилијана Јосимовића, визија којих је имао и могућности односно немогућности да их реализује. There is an everlasting, unbreakable connection between the urban plan and the form of a city. The current appearance of the Belgrade city centre was influenced by the plan, or, more precisely, the draft Reconstruction Plan for the Town within the Moat, drawn by Emilijan Josimović in 1867. The aim of this paper is to study the impact of this Plan on the form of Belgrade, considering the social environment and the institutional framework under which it was developed. For the same reason, and to obtain a full insight into the impact of regulation plans on urban forms, Haussmann's reconstruction plan of Paris, made only a few years earlier, will also be reviewed, as it also caused vast changes in the structure of Paris. The study will encompass the role of urban planners and contracting authorities, the social environment, the features of the "field design" determined by the ownership structure of urban construction land and the value of inherited structures, the structural form requirements imposed by the contracting authority and the social context, including the social, political and institutional framework under which the planning process took place, and other, given the complexity of the said process influenced by a number of actors and factors. Understanding the process of developing an urban form helps the process of its evaluation.On the 150th anniversary of the completion of the Reconstruction Plan for the Town within the Moat, this paper is yet another small contribution to its study, as well as the tribute to its creator, Emilijan Josimović, his visions and possibilities (or inabilities) to carry...

Regulation plans have been implemented in Serbia over the past twenty years as the main operational instrument of planning. However, a general, systemic investigation of the effects of their implementation has failed. Because the elements of regulation and the rules for development and construction applied significantly affect the character of an urban space, the intention is to point out the need to establish procedures and criteria for regular evaluation of the built environment and the need to continuously re-examine planning attitudes. The input data for redefining the scope and shape of regulation can be obtained by analyzing the planning process and evaluating its results. The chosen case study encompasses the plan for four urban blocks in Vračar and includes the 15-year period since its adoption. The extent to which the Plan has met the set objectives from the point of view of urban planning and conservation will be investigated through an analysis of the results obtained in practice, while failures and possible improvements will be pointed out.