The study presented in this paper aims to examine the frequency of psychosomatic symptoms in students and their interaction with learning strategies and techniques. In addition, it aims to examine anxiety as a personality trait and its mediation effect between learning strategies and psychosomatic symptoms, with self-regulated learning linking cognitive, motivational, and emotional aspects of learning, serving as a theoretical framework. The sample comprises 420 students, aged 13.7 years on average, with a balanced percentage regarding gender. Through a descriptive analysis, it has been established that the commonest psychosomatic symptoms are gastrointestinal, pseudo-neurological, and symptoms of pain/feeling of weakness. The results show that learning strategies are negatively related to both the frequency (r=-.22, p<.01) and the intensity of the interference with psychosomatic symptoms (r=-.17, p<.01), as well as to anxiety (r=-.21, p<.01). Anxiety as a personality trait has a significant mediation effect between learning strategies and the frequency of psychosomatic symptoms (

Татјана МихајловићФилозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци, Босна и Херцеговина Критичко мишљење као идеал универзитетске наставе посебан значај има у образовању будућих наставника од којих очекујемо да као критички мислиоци уче друге да критички мисле. Критичко мишљење је комплексан и вишедимензионалан појам који обухвата широк опсег способности и диспозиција. Из различитих схватања самог појма произилазе и приступи образовању за критичко мишљење. Између аутора најчешће се води се расправа о три приступа: у оквиру посебног модула само за развој општих способности критичког мишљења, у оквиру наставних предмета и комбинацијом ова два приступа. Примјеном скале Ликертовог типа на узорку 539 студената педагошких и наставничких смјерова Универзитета у Бањој Луци испитани су ставови о начинима подстицања критичког мишљења у настави. Факторском анализом издвојена су четири начина подстицања критичког мишљења у универзитетској настави: смислено учење, подстицајна питања, истраживачке наставне стратегије и подстицајно вјежбање. Према ставовима студената, критичко мишљење се у највећој мјери подстиче смисленим учењем у настави, док су најмање изражене истраживачке наставне стратегије. Идентификоване су и разлике с обзиром на студијски програм и годину студија. Истраживачки налази указују на то да постоји потреба да се у настави осмишљавају и нови модели подстицања критичког мишљења водећи рачуна о различитим студијским програмима, годинама студија и потребама будућег професионалног ангажовања студената. критичко мишљење, универзитетска настава, студенти. УводКритичко мишљење представља једну од кључних претпоставки квалитетног и ефикасног високог образовања. Без развијања и подстицања критичности студената није могуће њихово успјешно сналажење како у изучавању садржаја студија тако 1 dragan.partalo@ff.unibl.org Апстракт Кључне речи:Critical thinking as an ideal of higher education is particularly important in the education of prospective teachers, who are expected to be critical thinkers capable of teaching others to think critically. Critical thinking is a complex and multidimensional concept encompassing a broad range of abilities and dispositions. Different approaches to critical thinking instruction are rooted in different understandings of the concept. Authors tend to debate the relative merits of three approaches: a separate module aimed at developing general critical thinking abilities, critical thinking instruction integrated into existing courses, or a combination of the two. A Likert-type scale was used to elicit the attitudes to the promotion of critical thinking in education of a sample of 539 pedagogy and education students of the University of Banja Luka. Factor analysis identified four ways of stimulating critical thinking in higher education: meaningful learning, thought-provoking questions, exploratory teaching and learning strategies, and stimulating practice. The results indicate that most students believe critical thinking is best promoted through meaningful learning in the classroom, while explora...

Jan Amos Komenski u pedagoškoj zaostavštini važi za jednog od najznačajnijih mislilaca u oblasti pedagogije. Iako je u vreme kada je živeo osuđivan zbog svojih stavova i uverenja koja je utkao u svoja dela, važi za mislioca svoga vremena koga je krasila pedagoška strast sa kojom je delovao u oblasti teorije i prakse vaspitanja i obrazovanja. Renesansni način mišljenja došao je do izražaja u pedagoškim idejama Komenskog koji se zalagao za napuštanje jednostranosti starih sholastika, za obrazovanje čoveka za nebesko, ali i za zemaljsko carstvo. U želji da prevaziđe intelektualnu jednostranost stare škole, njegova pansofijska koncepcija vaspitanja i obrazovanja doprinela je kvalitenijem sticanju znanja, usvajanju veština i navika. Nova škola želi da implementira naučna saznanja u vaspitno-obrazovni proces, podstiče aktivnost i samoaktivnost učenika. Cilj našeg rada jeste da ukažemo na naučne domete i aktuelnost školskog i nastavnog procesa Komenskog. Za potrebe rada primenjena je metoda teorijske analize i istorijska metoda sa tehnikom analize sadržaja. Proučavanje primarnih i sekundarnih izvora zahvaljujući primenjenim metodama, eksplicitno ukazuje da je rad Komenskog bio i ostao predmet proučavanja i istraživanja s obzirom na pregršt korisnih ideja, misli, saveta i uputstava na kojima današnji pedagozi i praktičari temelje svoj rad. Pored epohalnog dela Velike didaktike, knjiga Orbis Sensualium Pictus ukazuje na neophodnost povezivanja čulnih utisaka sa aktivnostima učenika. Predstavlja jednu vrstu metodičkog udžbenika u kojoj se na inovativan način učenicima pruža mogućnost da efiksno usvoje nastavne sadržaje. U zaključku autori ukazuju da u prošlosti uvek nalazimo i deo savremenosti koja se tiče Komenskog i njegovih saznanja.

Сажета:. У раду аутори приказују зачетке писмености и идентификују основне специфичности прединституционалног васпитања и образовања старих Словена. Од компоненти васпитног процеса доминантну улогу има морално васпитање -моралне врлине преносе се са генерације на генерацију, док се интелектуално васпитање своди на учење говора, касније схватање количина -мјерењем, бројањем и рачунањем. Интензитет друштвених фактора који утичу на васпитање Словена, различит је. Доминантну улогу има породица, религија, затим култура, обичаји, традиција. Ту су и географски фактори, посебно они везани за климу, природне специфичности, географски простор на који су се доселили Словени.Примање хришћанства представља један од најзначајнијих цивилизацијских догађаја у историји словенских народа. Изразито је процесуалне природе. Прва фаза христијанизације Словена мало је позната, али су културне тековине хришћанства значајне, посебно оне везане за појаву првог словенског писма. Историјски извори указују да не постоје довољни докази да су Словени прије примања хришћанства имали своје писмо. Највјероватније су користили рабош и друге мнемотехничке или магијске знакове, док нису упознали писма развијених цивилизација. Озбиљан задатак на стварању првог словенског писма преузела су браћа Ћирило и Методије, који су створили глагољицу, касније ћирилицу. Просвјетитељски рад Ћирила и Методија имао је епохални значај за будући културни развој словенских народа. Ученици Ћирила и Методија, нарочито Климент и Наум, у својој школи оспособљавали су полазнике да читају и пишу, и да стичу елемнтарна знања, а и васпитавали их. Као средства васпитања користили су примјер учитеља, усмену и писмену ријеч.