УводИзворно реч аутентично долази од грчког authentikos, изведеног од именице authentes, "ради, влада нечим", обликовано од autos (сопство) и основе -hentes, "радник, извршилац, биће". Аутентично је оно што има ауторитет свог, изворног, ствараоца. Корен речи "аутентичност" ука-зује, дакле, на унутрашњи квалитет који даје ауторитет, веродостојност предметима, производима или особама који га поседују. У том смислу се говори о аутентичним делима једне колекције или аутентичној пле-мићкој титули. За разлику од нагласка на формалном аспекту ситуације, у филозофији и психологији аутентичност означава један унутрашњи, фундаменталан квалитет који није лако дефинисати. У филозофији је аутентичност врлина бића, која се, посебно од Кјеркегора, Ничеа и ег-зистенцијалиста надаље, супротставља традиционалној врлини посту-пака и радњи. Ови филозофи су указали на то да су се гестови, чинови и поступци отуђили од живе индивидуалне субјективности и ушавши у домен општости постали безличне, дакле, неаутентичне форме посто-јања. Егзистенцијалистички мислиоци су се питали шта вреде наша до-бра дела, ако не извиру из истинских мотива, ако лоше делују на наше унутрашње биће, чинећи нас, на пример, огорченима, завиднима, осве-тољубивима?Појам аутентичности је, стога, у двадесетом веку заменио појам врлине, која је била у средишту западног морала још од Сократа. Човек је, како нарочито наглашавају Кјеркегор и Ниче, предуго био роб апстракт-них идеала и генералних норми -време је да почне да мисли о себи, боље речено из себе самог. До сада су његова дела била добра у мери у којој су била саобразна колективним, општим нормама; од сада ће бити добра у мери у којој изражавају сопствено "ја". Грех и зло били су непо-слушност Богу и ауторитетима; сада је то издаја себе, свог јединственог, непоновљивог бића. Уместо кривице због кршења вечних закона, осећа-мо кривицу кад не спознамо и не следимо своје истинске тежње. И у психологији се аутентичност дефинише слично филозофском одређењу. Она изражава дубоку истину и праву природу индивидуума, а не његове површне навике, друштвене улоге и конвенције.Егзистенцијалистичка реакција на личну и друштвену хипокризију, на (само)наметнуто гушење оног најизворније индивидуалног, које се опире уклапању и укалупљивању, сама је дала повода многим претери-вањима. С једне стране, пренаглашавање јединствености и одбацивање свега општег поништава интерсубјективне и друштвене димензије угра-ђене у лични склоп и у постојање индивидуума, затим и универзалне димензије које он дели са свим припадницима људског рода, те угро- жава и саму могућност комуницирања и заједништва. С друге стране, подозрењем према било каквом поштовању друштвених кодова који управљају међуљудском комуникацијом, као испразном формом, мас-ком, издајом свог "истинског ја", дошло је до поистовећивања истине са тренутним субјективним стањем, искрености са слободним, готово не-спутаним самоизражавањем, и на крају до свођења комплексног појма аутентичности на тако схваћену искреност.Циљ овог рада је да, онолико колико је то могуће у ограниченом фор-...

The topic of this article is the phenomenon of double, namely cross or additive discrimination against senior women in the media sphere. Many studies and articles are devoted to ageism, discrimination against the elderly and gender inequality as discrimination against women. Rarely and hardly ever in Serbia, research is focused on the topic of gender differences that determine the quality of life in old age. While some believe that gender inequality and stereotypes end with age, which is in itself a basis for discrimination, and that gender differences are equalized, others believe that gender differences are particularly pronounced in old age, especially when considering marginalized elderly populations such as elderly people belonging to the Roma nationality, people with disabilities, LGBT people and HIV-positive people. This article is a comprehensive literature review article. The authors applied theoretical and interpretative methods of research, discursive and critical thematic analysis. The interpretative method is based on the meanings and representation of different aspects of the issue. The main finding of this article is the existence and prevalence of a gap and contradiction between the reality of longer and better quality of life and outdated media representation of old age, especially of elderly women.

(Катја Канбан, филозоф) УводМноги аутори су износили тврдњу да је магија карактеристичан об-лик веровања човека примитивне заједнице, који још не располаже пра-вим, апстрактним или логичким мишљењем. Према еволуционистич-ком схватању, магијско мишљење је нижи, предразумски ступањ у раз-воју свести, који одликује опажајно, чулно мишљење, то јест мишљење у сликама а не у појмовима.Лисјен Леви-Брил (Lucien Lévy-Bruhl) у свом најпознатијем делу Примитивни ум (1922), уводи суштинску разлику између примитивне, мистичне и предлогичне свести, и цивилизованог ума, тврдећи да се и сами оквири искуства припадника нижих друштвених заједница не по-дударају са нашима. Притом Леви-Брил не каже да су тзв. примитивни људи неинтелигентни, јер они умеју логично да расуђују, већ само да полазе од другачијих премиса, различитим од наших, и размишљају у другачијим категоријама. Мистично је веровање у силе, утицаје и чинове које чула не примећују иако су "реални". Колективне представе прими-тивних народа засноване су на тим невидљивим силама. Примитиван и цивилизован човек виде исто, али не опажају исто. Мистичка партици-пација или мистично поистовећење је принцип на коме почивају колек-тивне мистичне представе примитивних народа. Оне се састоје од чита-вих мрежа мистичних поистовећења. Ствари се међусобно повезују тако што се верује да оно што погађа једну погодиће и другу. На овај начин се човек мистично поистовећује са својом породицом, поглавицом, тоте-мом, прецима, другим живим бићима, духовима итд. То је у основи свих категорија којима се служи примитивни човек. Он нема свест о себи као издвојеној јединки, упосебљеном идентитету. Душа је колективна психа, а кроз мистично искуство спознаје себе као део природе и натприрод-ног света који се прожимају (мистичка партиципација). "Мистички" и "предлогички" начин мишљења, као карактеристике примитивног мен-талитета, засновани су на непосредном искуству, које прати неразуме-вање природне повезаности појава и принципа узрочности.Критикован због наводно омаловажавајућег става према доморадоч-ким културама, Леви-Брил је пред крај живота модификовао појам при-митивног ума, оцењујући не само неприкладном већ и неодбрањивом хипотезу о "примитивном уму који би се разликовао од нашег". У својим Lévy-Bruhl, 1938:42-43). О тој истовременој присутности рационалног и предлогичко-магијског или мистичног ума у човеку, данашњем као и некадашњем, мада у разли-читим размерама и односима, биће речи у даљем излагању.

Creativity is a highly estimated value and an increasingly present topic in contemporary educational, economic, political and media discourses. It is not only considered as a valuable individual quality but as an important company and states competitive asset too. Nowadays, special attention is accorded to creative industries, as they boost national economies. In short, we are surrounded by references to creativity. However, emphasizing and promoting creativity and praising creative talents may conceal from us all the "non-creative" human, material and immaterial factors and resources which support and make possible creative accomplishments. In other words, behind each individual or group creative achievement there are those who provide logistics, organizational, financial, research, social, psychological and other kinds of support. Individuals or teams would not be able to develop and realize their innovative ideas and projects without some or more collaborators whose various talents, skills, competencies and work are embedded in the creative processes and results. The purpose of this paper is not to diminish the outstanding importance of creativeness as an inner special quality, but to present a more comprehensive approach to its manifestation, realization and outcomes. We want to bring to light and acknowledge the invisible and underestimated contributions to creative activities. Although it is good to encourage and promote creativity with all available means, we should avoid turning it into a new imperative, a pressure on each and everyone to demonstrate their creative aptitudes, especially in the educational field. This attitude could provoke feelings of frustration, deficiency and self-depreciation in persons who are not particularly creative but possess other valuable and useful qualities and skills, such as analytical, logical, practical, organizational, administrative, managerial, and others. Creative achievements as results of highly collaborative processes will be illustrated with the example of creative industries.

Sa že tak:Duhkul tu resa dr žanjeuso kra tov skompo zi vunasa mo spo zna ju,uci ljumo ral nogpo bolj ša nja,mu dro sti,do brogži vo ta,ko jine sa modado no sisre ću,većje stesre ća.Kul tu rapre va zi la ziin for mi sa nostizna njeuspo zna jiko jado pri no sipro cva tuži vo talič no stiidru štva.Stvar nismi saokul tu rejeubud ni jojisna žni jojpri sut no stise bii sve tu.Tre babi tisve stansu štin skeraz li keiz me đu"ima ti"obra zo va nje, kul tu ru kao aku mu la ci ju zna nja i "bi ti" obra zo va na, kul ti vi sa na lič nostštojere zul tatre flek siv nogikre a tiv nogži vlje nja.Kul tu rajebi o fil naori jen ta ci ja,jeromo gu ća vaslo bo danpro tokire a li za ci juži vot ne ener gi jeuigrieks pre si jeiob li ka.Do klegodseuvas pi ta nju,škol stvu idru štvuuop šte,kul tu rinevra tinjenduh,erosko jijujeodpam ti ve ka pro ži mao,ido klegodseonanebu depre no si la,ko mu ni ci ra lamla dim na ra šta ji ma,sa dr žin skiifor mal no,uskla dusatimzna če njem,oniće je do ži vlja va ti kao stra no te lo tu đe nji ho vim po tre ba ma, in te re si ma i tra ga njuzasre ćom. Ključ nere či:kul tu ra,ži vot,sre ća,eros,psi hič kane gen tro pi ja