No abstract

In the post-Cold War period, contemporary studies of strategic deterrence have expanded from traditional ones to contents that are much broader in terms of content and topics. It can be said that today this is the comprehensive activity that should engage the entire society, proclaiming the concept of the whole power. Providing the systematic implementation of the principle of comprehensiveness, together with the principle of knowledge-worthiness and timeliness, certainly represents a key prerequisite for effective deterrence in modern conditions. Military power certainly represents a fundamental capability for deterrence in the context of support to foreign policy, diplomatic efforts and economic cooperation with foreign countries, as well as in terms of psychological and informational resistance. Another great problem is which state authority to entrust with the implementation of strategic deterrence. It seems most acceptable for the National Security Council to assume the responsibility for the implementation of strategic deterrence, with the necessary organizational and functional changes in terms of recruiting personnel for the Council. The paper deals with the problem how to distribute the competences of state authorities in the implementation of deterrence. We believe that this paper has offered quite enough arguments that it is necessary to legally regulate this field in a manner that it changes the basic assumptions of the competences of state authorities to the least possible extent. It is clear that this is a conceptual model that requires further elaboration and concretization, but it can serve as a starting point for further research.

Бечка конвенција о дипломатским односима уређује опште оквире за реализацију дипломатске функције држава. Будући да се дипломатија развија у многим областима које нису традиционално биле у њеном фокусу, постаје све значајније пратити и анализирати на који начин се Бечка конвенција примењује у савременим условима. Постала је пракса да државе размењују полицијске дипломатске представнике и представнике специјализованих, обавештајно-безбедносних служби. Наведену праксу је усвојила и Република Србија која упућује представнике МУП и БИА у дипломатске мисије у иностранству. Будући да је реч о релативно новоустановљеној пракси, неопходно је да се ова проблематика прати и изучава и са становишта правног уређења. У том циљу ће се овај рад бавити анализом специфичности примене Бечке конвенције о дипломатским односима у одбрамбеној (војној) дипломатији, а правна и организациона искуства могу послужити као својеврстан путоказ за уређење функција полицијских и представника БИА у дипломатској служби. На то нас упућују и крајње негативна искуства са мрежом економских аташеa у недавној дипломатској пракси Републике Србије.

When considering the military power of the United States, it is necessary to distinguish military force and military power. Military force represents an organization that is equipped and trained to use force. America is clearly the largest military power in the world, and that is a fact. However, the term military power is significantly wider than that of the military force. It also includes elements related to the threat of using force and many other activities related to the involvement of military force in contemporary international relations, including international defense cooperation, military-technical cooperation, the purchase and sale of weapons and military equipment, and more. The paper focuses on this exact segment of military power, understood as a willingness to engage the US military force outside their national territory. The aim of the paper is to describe the evolution of the United States’ strategic thought regarding military power as a foreign policy instrument by analyzing the key processes in specific historical conditions from their independence to modern times. The results of this analysis will represent valuable indicators for a future role of military power in the US foreign policy in terms of potential conflicts for the preservation of global hegemony.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Institut za strategijska istraživanja tekstu se razmatraju ključne pojave i procesi koji su prethodili Prvom svetskom ratu i odgovara na pitanje zbog čega se tadašnje političke elite nisu opredelile za održavanje međunarodne konferencije na kojoj bi se kompromisno usaglasili interesi velikih sila po diplomatskom modelu Svete alijanse. Analiza uzroka neuspeha diplomatije da spreči izbijanje Velikog rata temelji se na razmatranju karakteristike diplomatske prakse takozvanog Evropskog koncerta, uticaja germanskog faktora na antagonizaciju odnosa između evropskih sila, procesa emancipacije Srbije i njene diplomatije, kao i dominacije militarističke percepcije tokom leta 1914. godine. Ključne reči: diplomatija, međunarodni poredak, nacionalni interesi, ravnoteža snaga, Prvi svetski ratUvod togodišnjica početka Prvog svetskog rata ponovo je aktuelizovala pitanja uzroka i krivaca za njegovo izbijanje. Nezaobilazno pitanje je da li se rat mogao izbeći, odnosno da li je bilo uslova da se militaristička opcija izbegne i svet poštedi strahota i razaranja kakva dotadašnje istorijsko iskustvo nije poznavalo. Da li je diplomatija mogla da preokrene smer događaja koji su vodili ka ratu, odnosno zašto je diplomatija doživela neuspeh? Odgovor na to pitanje, prevashodno, podrazumeva sagledavanje i analizu međuna-rodnih odnosa na kraju devetnaestog i početku dvadesetog veka, kao perioda u kojem je nagovešten protivurečan smer razvoja evropske politike i konfrontiranje njenih ključnih aktera. Posebno mesto u sagledavanju okolnosti koje su, umesto mirnog usklađivanja ravnoteže interesa evropskih sila, nametnule rat kao nezaobilaznu opciju, ima analiza javnog i tajnog delovanja diplomatije velikih evropskih sila, kao instrumenta koji je zadobijao sve značajnije mesto u njihovom spoljnopolitičkom delovanju. Takođe, geografski i politički značaj prostora Balkana i procesi emancipacije Srbije i njenog diplomatskog nastupa predstavljaju nezaobilazne momente u analizi neuspeha diplomatskih napora da se spreči izbijanje Prvog svetskog rata.