Osnovni cilj ovog istraživanja je bio provera konstrukt i konvergentne validnosti srpskog prevoda Skale socijalne podrške Studije medicinskih ishoda (MOS-SSS; The Medical Outcomes Study Social Support Survey: Sherbourne & Stewart, 1991). U Studiji 1 (N = 604, 74% žena, prosečna starost = 20.60 godina) ispitivana je konstrukt validnost skale korišćenjem konfirmativne faktorske analize. U Studiji 2 (N = 200, 52.5% žena, prosečna starost = 21.82 godina) je proverena konvergentna validnost skale, ispitivanjem povezanosti sa dva indikatora interpersonalnog funkcionisanja (opažena socijalna podrška i usamljenost) i tri indikatora blagostanja (zadovoljstvo životom, depresivnost, generalno blagostanje). Rezultati su pokazali da strukturu skale najbolje opisuje bifaktorski model, koji pretpostavlja jedan generalni faktor socijalne podrške i četiri specifična faktora socijalne podrške: Emocionalna/Informacijska, Praktična, Afekciona i Pozitivne socijalne interakcije. Rezultati bifaktorskog modela su pokazali da generalni faktor objašnjava najveći procenat ukupne (44.3%) i zajedničke varijanse (69.6%) socijalne podrške, dok specifični faktori objašnjavaju mali procenat ukupne (od 3.7% do 7.0%) i zajedničke varijanse (od 5.9% do 11%). Analiza pouzdanosti (omega-hijerarhijski koeficijent) pokazuje da je moguće pouzdano interpretirati samo ukupan skor na skali, a da je računanje skorova po subskalama neopravdano. Skala je pokazala odličnu konvergentnu validnost, koju potvrđuje visoka korelacija sa drugom merom socijalne podrške, i umerene korelacije sa usamljenošću i pokazateljima blagostanja. Nalazi ovog istraživanja podržavaju upotrebu skale MOS-SSS kao instrumenta koji omogućava validnu i pouzdanu procenu generalne socijalne podrške kod mladih osoba.

Originalni naučni radPsihometrijska Provera i validacija uPitnika afektivnih stilova na srPskom uzorku 2 Naše istraživanje sprovedeno je sa ciljem da proveri psihometrijske karakteristike i validira prevod Upitnika afektivnih stilova (ASQ; Hofmann & Kashdan, 2010) na srpskom jeziku putem sprovod¯ enja dve nezavisne studije. Prva je imala za cilj proveru interne konzistencije, latentne strukture i prediktivne validnosti instrumenta. Uzorak je c� inilo 1633 studenta Univerziteta u Novom Sadu. Rezultati su potvrdili originalnu trofaktorsku strukturu instrumenta, odnosno dimenzije Prikrivanje (strategije emocionalne regulacije koje imaju za cilj da se prikrije ili potisne afekat), Prilagod¯ avanje (strategije usmerene na to da se osoba ponovo uspešno prilagodi zahtevima situacije), te Tolerisanje (strategije tolerisanja i prihvatanje emocija). Dobijeni su visoki i prihvatljivi koeficijenti interne konzistencije za supskale Prilagod¯ avanje i Prikrivanje, dok je za supskal u Tolerisanje ovaj koeficijent ispod granice prihvatljivosti. Korelacije sa skorovima Skale depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS-21) potvrd¯ uju visoku prediktivnu validnost instrumenta. U drugoj studiji sumativni skorovi na supskal ama instrumenta korelirani su sa konkurentnim merama afektivne regulacije u cilju provere konkurentne validnosti instrumenta. Uzorak od ukupno 150 ispitanika c� inile su zdrave osobe, osobe sa psihosomatskim tegobama i osobe koje boluju od hipertenzije i/ili gastritisa usled nekog organskog poremec´ aja. Korelacije sa skorovima Upitnika emocionalne regulacije (ERQ), Upitnika kognitivno emocionalne regulacije (CERQ) i Toronto skale aleksitimije (TAS) u skladu su sa teorijskim oc� ekivanjima i sugerišu visoku konkurentnu validnost instrumenta. Ukupni rezultati u nac� elu su potvrdili primenjivost instrumenta ali i sugerisali da su neophodna dalja istraživanja suptilnih kulturoloških specific� nosti afektivne regulacije na domac´ oj populaciji.Klju~ne re~i: Upitnik afektivnih stilova, ASQ, srpski prevod, emocionalna regulacija 2 Rad je sastavni deo projekta "Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja" koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (ON179006).

Indikator strategija prevladavanja (Coping Strategy Indicator -CSI: Amirkhan, 1990) je empirijski deriviran instrument namenjen proceni stilova prevladavanja stresa, odnosno nivoa zastupljenosti tri velika stila prevladavanja -rešavanja problema, traženja socijalne podrške i izbegavanja u ponašanju osobe suočene sa stresorom. Uprkos popularnosti i širokoj primeni u različitim kulturnim kontekstima, nalazi o njegovoj strukturnoj invarijantnosti na različitim uzorcima nisu toliko brojni i ne poseduju potpunu saglasnost. Ova studija imala je za cilj proveru psihometrijskih karakteristika, prevashodno konstrukt validnosti Indikatora strategija prevladavanja na uzorku nekliničke populacije mladih u Srbiji. Istraživanje je organizovano sprovođenjem dve studije. U Studiji 1 na uzorku od 327 ispitanika proveravana je konstrukt validnost skale eksplorativnom faktorskom analizom. U Studiji 2, sprovedenoj na uzorku od 1249 studenata Univerziteta u Novom Sadu, dodatno je proveravana konstrukt validnost instrumenta konfirmativnom faktorskom analizom. Ni eksplorativna ni konfirmativna analiza nisu uspele u replikaciji originalne strukture skale. Rezultati eksplorativne faktorske analize sugerisali su visoku heterogenost subskale Izbegavanje. Konfirmativna faktorska analiza sugerisala je skraćenje subskala Rešavanje problema i Traženje socijalne podrške sa početnih jedanaest na šest stavki. Za subskalu Izbegavanje najadekvatnijim se pokazao bifaktorski model sa osam stavki okupljenih oko generalnog faktora izbegavajućih strategija prevladavanja, uz izdvajanje specifičnih faktora Distrakcije, Iluzioniranja i Izolacije. Možemo zaključiti da ovakva adaptacija Indikatora strategija prevladavanja predstavlja pouzdan i validan instrument za procenu strategija prevladavanja. Ipak, u budućim istraživanjima treba dodatno proveriti validnost ovog instrumenta i detaljnije analizirati specifičnosti ponašanja u okviru izbegavajućeg prevladavanja na različitim uzorcima i podnebljima.Ključne reči: Indikator strategija prevladavanja, psihometrijske karakteristike, srpski uzorak 2 Rad je nastao u okviru projekta "Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja" koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (broj 179006).

Najveći broj modela koji se bave efektima negativnih iskustava u detinjstvu, pretpostavlja da rana averzivna iskustva imaju ulogu moderatora koji menja način na koji će osoba reagovati na aktuelne životne stresore. Osnovni cilj ovog istraživanja je provera osnovnih postavki modela senzitizacije na stres i modela inokulacije stresa. Istraživanje je longitudinalnog tipa, sa tri ponovljena merenja, u intervalima od oko 6 meseci. Ispitano je 293 ispitanika (80% ženskog pola), prosečne starosti 20.56 godina. U 1. fazi ispitanici su izveštavali o negativnim iskustvima u porodičnom kontekstu u periodu detinjstva, u 2. fazi su popunjavali listu negativnih životnih događaja u prethodnih šest meseci, a u 3. fazi su dali podatke o aktuelnim simptomima distresa. Rezultati potvrđuju početnu pretpostavku o moderatorskoj ulozi ranih negativnih iskustava u relaciji između aktuelnih stresora i nivoa distresa, i u skladu su sa modelom saturacije stresa koji pripada grupi modela o senzitizaciji na stres. Postoji pozitivna povezanost između broja aktuelnih stresora i nivoa distresa, ali samo kod ispitanika koji su imali nizak i umeren nivo izloženosti ranim averzivnim iskustvima. Ispitanici sa visokim nivoom negativnih ranih iskustava izveštavaju o povišenom nivou distresa nezavisno od broja aktuelnih stresora. Kada se uporede ispitanici sa malim i umerenim nivoom ranog negativnog iskustva u situacijama sa malim brojem aktuelnih stresora, kao adekvatniji model se pokazuje model inokulacije stresa, jer ispitanici sa umerenim nivoom negativnih iskustava, kada se nađu u situaciji malog broja stresora, ispoljavaju najniži distres.

U ovom radu autori su se zainteresovali da istraže prirodu očekivanja koja razvijaju psihijatrijski pacijenti u odnosu na ishod tretmana, kao i povezanost tih očekivanja sa vrstom i izraženošću problema zbog kojeg se trenutno nalaze na psihijatrijskom tretmanu. Ispitivano je četiri vrste očekivanja koja se odnose na ishod tretmana: specifični lokus kontrole, specifična i generalna self-efikasnost i percepcija kontrole. Od kliničkih varijabli korišćene su dijagnoze poremećaja kao i indeks uznemirenosti (Globalni indeks ozbiljnosti stanja). Istraživanje je sprovedeno na 129 ispitanika koji su u vreme ispitivanja bili uključeni u tretman na psihijatrijskim ustanovama u Vojvodini. Klaster analizom je ustanovljeno postojanje šest interpretabilnih grupa ispitanika u odnosu na profile očekivanja ishoda tretmana: obeshrabreni internalisti, umerenjaci, samouvereni internalisti, bespomoćni eksternalisti, samouvereni eksternalisti i situacioni optimisti. Dalje analize su pokazale da među dobijenim klasterima postoje statistički značajne razlike u pogledu nivoa indeksa uznemirenosti i pripadnosti pojedinoj dijagnostičkoj kategoriji. Rezultati govore u prilog teorijskim prepostavkama da su visoka očekivanja kontrole i efikasnosti povezana sa boljim stanjem ispitanika, ali i da postoji složen odnos među pojedinačnim merama očekivanjima ishoda tretmana. Kao najbolji prediktor se pokazala percepcija kontrole. Uticaj specifičnog lokusa kontrole je, i pored značajne korelacije sa stanjem pacijenta gde promena ka unutrašnjem lokusu prati bolje stanje ispitanika, ipak nejasan, nedosledan i zavistan od ostalih očekivanja ishoda tretmana.