The aim of this research is to assess F. angustifolia test tree variability based on the morphometric traits and shape of samara from the locality Karapandža. Twenty adult trees were randomly selected. From each individual 100 fully developed samaras were analyzed. The following traits were analyzed: the length and width of samara, the length of seed, ratio between the length of seed and samara, the weight of 100 seeds by individual, samara shape and samara top shape. The obtained results indicated a considerable variability within the studied individuals at the level of samara morphometric traits. Considering that all sampled individuals were from the same populations we could suppose that this variability was not induced by different environmental factors (climate or soil), then with the existence of specific genotypes. Classification based on samara size says that our individuals could belong to large size samaras, i.e. the type known as f. macrocarpa. However, since there is no uniformity of samara shapes within the majority of studied individuals we cannot classify them in accordance with samara shape classification.

др Мирјана Шијачић-Николић, редовни професор, Универзитет у Београду-Шумарски факултет Извод: На подручју града Сомбора заступљене су две врсте из рода Celtis L., од којих је најбројнији Celtis occidentalis L., распрострањен у парковима и дрворедима, који су постали симбол града, са својом непроцењивом социјалном, економском и еколошком вредношћу. Њихово данашње стање могло би се описати као забрињавајуће. У раду су приказани резултати анализе морфолошких карактеристика листова и плодова америчког копривића, обављене на нивоу 15 тест стабала, у циљу процене генетичке варијабилности расположивог генофонда у дрворедима Сомбора. Анализирани су следећи параметри: укупна дужина листа, ширина лисне плоче, дужина петељке, ширина лисне плоче са леве и десне стране у односу на главни нерв, пречник плодова и маса 1000 плодова. Урађена је дескриптивна статистика, једнофакторијална анализа варијансе, LSD тест и кластер анализа. Најкрупнији листови евидентирани су код стабала 1, 5 и 11, а најситнији код стабала 7, 9 и 13, при чему се генотип 1, на основу више карактеристика, издвојио од осталих тест стабала. Највеће средње вредности пречника коштуница евидентиране су код стабала 4, 12 и 3. Добијени резултати указују на задовољавајући степен варијабилности анализираних својстава на нивоу тест стабала, који представља добру полазну основу за упознавање и адекватно коришћење генетског потенцијала врсте, као и за конзервацију расположивог генофонда.