Sažetak: Brojne specifičnosti policijskog nasilja čine istraživanje ove pojave problematičnim, ali i izazovnim poduhvatom. Pored problema praktične prirode, istraživači ovog fenomena mogu se susresti i sa nekim konceptualnim ograničenjima, posebno u smislu definisanja predmeta istraživanja. Otuda je i naša težnja bila da u ovom radu preispitamo neka od postojećih shvatanja policijskog nasilja, a pre svih brutalnosti i torture, kao njegovih najindikativnijih izraza. Razmatrajući zajedničke karakteristike, ali i suštinske razlike između ove dve pojave, namera nam je da otklonimo određene nedoumice u njihovom tumačenju, ali i da pronađemo što prihvatljivija određenja koja bi predstavljala bitan oslonac u definisanju predmeta nekih budućih naučnih istraži-vanja nasilja policije. Zaključak koji smo iz te analize izveli jeste da brutalnost i tortura poseduju sledeće zajedničke karakteristike: status izvršioca, okolnosti izvršenja, radnja izvršenja, oblik krivice (vinost izvršioca) i namera. Nasuprot tome, ove dve pojave je moguće razlikovati prema sledećim karakteristikama: svrha (cilj) upotrebe, povod izvršenja, mesto (lokacija) dešavanja, reakcija (nivo tolerancije) i nosilac odgovornosti.

Тhe protection of human rights is one of primary goals of police work in democratic societies. However, no society is immune to the various forms of illegal police work. Some of them, like police torture, are the hardest forms of illegal police activity and the inhuman treatment of citizens as well. The paper focuses on the aspects that appear to be essential, so the paper considers the most important aspects of the phenomenon of "police torture" - the basic meanings, causes, ways and consequences of its manifestation. Our goal is to remove certain doubts in the interpretation of this phenomenon, but also to increase the interest in investigating the appearance of torture in the police. Such a scientific study has not been conducted so far, so there is a need for further comprehensive investigations of the "police torture" phenomenon.

Zoran KesićKriminalističko-policijska akademija, Beograd Sažetak: Činjenica je da se u naučnoj i stručnoj javnosti Republike Srbije dosad često raspravljalo o fenomenu korupcije. Doduše, ove rasprave su se prevashodno odnosile na korupciju uopšte, dok su njeni specifični oblici i manifestacije u pojedinim oblastima društvenog života, a posebno u radu policije, čini nam se, nedovoljno obrađeni. Kao rezultat toga, u naučnoj i stručnoj literaturi još uvek ne postoji jasno i precizno viđenje koja sve ponašanja bi se mogla podvesti pod koruptivne prakse u radu policije. Kako bismo učinili bar mali pomak na tom planu i proširili postojeća saznanja, u ovom članku ćemo fenomen "policijske korupcije" razmotriti u svetlosti nekih od uobičajenih podela, ukazujući ujedno na neke konkretne manifestacije ove pojave u policijskoj praksi.

1. УВОД У овом чланку аутор има намеру, пре свега, да укаже на теоријске основе повезаности процеса друштвене стигматизације и дискриминације у раду полиције, а које би послужило као полазиш-те за нека будућа емпиријска истраживања ове појаве и утврђивање њеног евентуалног постојања у нашим условима. Оправданост писања овог рада аутор проналази у чињеници да у домаћој литератури није до сада било довољно речи о тзв. "полицијској дискриминацији", бар * Аутор је предавач на Криминалистичко-полицијској академији у Београду, zoran.kesic@kpa.edu.rs Зоран Кесић (стр. 214-237) 215 не кроз научнотеоријска разматрања и емпиријска истраживања, по-себно из криминолошког угла.Додуше, овде је битно указати да је у скорије време у нашој земљи спроведено пар истраживања која делимично третирају и проблем дискриминације у раду полиције. Конкретно, Центар за истраживање јавних политика спровео је два оваква истраживач-ка пројекта.1 Поред тога, вредно је поменути истраживање које је у склопу пројекта Положај и улога полиције у демократској држави, као члан научноистраживачког тима Криминалистичко-полицијске академије, спровео Радомир Зекавица. 2Због чињенице да представљају ретка, да не кажемо једина емпиријска истраживања дискриминација у раду полиције на на-шим просторима, резултати ових студија су веома драгоцени. Ис-тина, овим истраживањима је утврђен потенцијал, а у појединим случајевима и постојање дискриминативног поступања припадни-ка полиције, али превасходно на вербалном нивоу. Сходно томе, у будућим истраживањима овог феномена пажњу треба више усмери-ти ка идентификовању "полицијских дискриминација" на делатном (оперативном) нивоу. Поред тога, конкретна истраживања су углав-ном базирана на примени метода испитивања (анкета, интервју и слично), чиме су и добијени резултати ограничени, у смислу да, пре свега, нуде перцепцију и опажања конкретног проблема од стране испитаника, а знатно мање податке искуственог карактера.Додуше, у поменутим извештајима се у пар наврата указује на конкретне случајеве дискриминативног поступања полиције (углав-ном је реч о пасивној дискриминацији -непоступање по пријави, непружање помоћи). Међутим, битан недостатак ових истраживања је што се аутори нису бавили каузалношћу конкретних случајева, чиме смо остали ускраћени за одговор зашто су се припадници полиције у тим приликама понашали на такав начин, несумњиво одајући ути-сак дискриминативног поступања. Стога, овакви случајеви могу представљати битно полазиште за детаљније истраживање конкрет-не појаве, а пре свега за анализу етиолошке позадине конкретног поступања полиције.Чињеница је да дискриминација представља појаву изузет-но сложене каузалности, чије објашњење захтева мултифакторски приступ. Заправо, из богатог криминолошког наслеђа не може се издвојити ниједна појединачна теорија, којом би се свеобухватно

No abstract