Сажетак: У раду су анализирани трендови индекса екстремних температура у Босни и Херцеговини. Дневне минималне и максималне температуре у периоду . године са метеоролошке станице Мостар (који је изабран за студију случаја) коришћене су за израчунавање 18 индекса употребом RClimDex (1.0) софтвера. Максималне и минималне температуре показују тенденцију раста током цијеле године. Позитивни трендови топлих температурних индекса израженији су од опадајућих трендова хладних температурних индекса. Међутим, оба тренда указују да је на овом подручју присутно загријавање климатског система. Осмотрени трендови најизраженији су у сезони љето, затим у сезонама прољеће и зима. Утврђена је значајна позитивна/негативна корелација између Источно-атлантске осцилације и топлих/хладних температурних индекса током цијеле године. Зимске и прољећне температуре такође су повезане са Сјеверно-атлантском и Арктичком осцилацијом, респективно. Кључне ријечи: екстремне температуре, индекси, тренд, климатске промјене, Мостар (Босна и Херцеговина).Original scientific paper TRENDS IN EXTREME TEMPERATURE INDICES IN Аbstract:The study analyzes trends in extreme temperature indices in Bosnia and Herzegovina. Daily minimum and maximum temperatures during the 1961-2016 periods from Mostar meteorological station (which was chosen as a case study area) were used for calculation of 18 indices in the RClimDex (1.0) software. The maximum and minimum temperatures displayed a warming tendency throughout the year. The positive trends in warm temperature indices were stronger than the downward trends in cold temperature indices. However, both trends indicate that the climate system warming is present. The observed trends were most prominent in summer, then in spring and winter. The significant positive/negative correlation between East-Atlantic pattern and warm/cold temperature indices was determined throughout the year. Winter and spring temperatures were also related to the North Atlantic Oscillation and Arctic Oscillation, respectively.

У раду се анализирају промјене учесталости појаве екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци у региону Источне Херцеговине у периоду 1961−2016. године. Екстремни температурни и падавински мјесеци дефинисани су као мјесеци са температурама и падавинама испод/изнад дугогодишњег 10./90. перцентила. Добијени резултати показују да је 77 % екстремно хладних мјесеци забиљежено у периоду 1961−1990. године, а 67 % екстремно топлих мјесеци у периоду 1991−2016. године. То указује да је на истраживаном подручју присутна тенденција загријавања. За разлику од температуре, промјене падавина нису једнообразне нити знатно изражене. Уочене промјене у појави екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци снажно ће утицати на природне и социо-економске системе. С обзиром на наведено, неопходно је имплементирати ефикасне стратегије ублажавања и прилагођавања на климатске промјене.

1 Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска 2 Министарство вањске трговине и економских односа у Вијећу министара БиХ, Сарајево, БиХ Сажетак: Суша је комплексна климатска појава чија се сложеност огледа у дефинисању појаве, типологији, условљености настанка, интензитету, фреквенцији, прогнози, картографском представљању и могућности прилагођавања. У раду смо разматрали питање суше на бази нумеричких показатеља према Сељанинову и Лангу. Добијени резултати указују на чињеницу да је на бази наведених индекса могуће доћи до одређених закључака о метеоролошкој суши, њеном интензитету, фреквенцији и просторној расподјели. Да бисмо дошли до детаљнијих и прецизнијих резултата неопходно је унапређење мониторинга ваздуха и земљишта. Од 2000. забиљежено је шест година које су имале карактер од интензивних до екстремних суша (2000, 2003, 2007, 2008, 2011. и 2012.). Повећање интензитета и фреквенције суша уз тренд раста температуре, топлотних таласа и смањења падавина у љетним мјесецима јасан је показатељ и аларм да се ради о озбиљном проблему који захтијева интегрално и мултидисциплинарно рјешење. Abstract: Drought is a complex climate phenomenon, the complexity of which is reflected in its definition, typology, causes of appearance, intensity, frequency, forecast, mapping, and possible adjustment. The paper discusses the issue of drought based upon the numerical indicators in accordance with Selyaninov and Lang. The results indicate that upon the indexes, it is possible to make certain conclusions about the meteorological drought, its intensity, frequency, and spatial distribution. In order to get accurate data it is necessary to improve the air and soil monitoring. Ever since 2000, six years have been characterized by intensive or extreme droughts (2000, 2003, 2007, 2008, 2011 and 2012). The increase of drought intensity and frequency, along with the increasing trends of air temperature, warm waves, and poorer precipitation in summer, all clearly indicate that it is a serious trouble asking for an integral and multidisciplinary solution.

Током љета 2016. године обављена су истраживања глацијалних језера Горње и Доње Баре на планиниЗеленгори у циљу утврђивања квалитета језерске воде и утврђивања карактеристичних процеса у језерскимбазенима. Сем морфометријских мјерења, извршено је мјерење температуре воде језерских базена на различитимдубинама. Узети су узорци воде како би се утврдили физичко-хемијски, микробиолошки и сапробиолошкипараметри. Резултати истраживања су показали изражене процесе еутрофизације језера Горње Баре. Интензивнапримарна продукција у површинском слоју овог језера огледа се у израженој хиперсатурацији као резултатфотосинтетске активности фитопланктона и макрофита. На дну језера изражена је хипосатурација усљедмикробиолошке разградње органске материје. Такође, истраживање је обухватило параметре кисеоничног режимаи pH вриједност: На основу њих вода језера Горње Баре сврстана је у III класу и директна је посљедица интензивногразвоја фитопланктона у периоду узорковања. Састав фитопланктонске заједнице указује на β-мезосапробну воду.Вриједности физичко-хемијских параметара језерске воде су у оквиру I, а санитарно-микробиолошких у оквируII класе. Језеро Доње Баре има олигосапробну воду одличног квалитета. Сем нешто повишених вриједностиконцентрације суспендованих материја, засићеност воде кисеоником, бројност аеробних хетеротрофних и укупнихколиформних бактерија одговара II класи површинских вода. Вриједности осталих праћених параметара биле суу оквиру I класе. Извор којим се језеро напаја водом, према физичко-хемијским и санитарно-микробиолошкимпараметрима, одговара I класи, док отока има нешто повишену концентрацију суспендованих материја. Бројностбактерија одговара II класи површинских вода. Интензиван развој фитопланктона и макрофита доводи донагомилавања органске материје на дну и убрзава процес старења језера.

Најчешће коришћен показатељ метеоролошке суше је Стандардизовани индекс падавина (SPI). У овом раду анализиран је SPI за 8 метеоролошких станица у Босни и Херцеговини. Прорачуни су урађени за календарску годину и метеоролошке сезоне, за период 1961-2010. Добијени резултати указују да је тренд годишњег SPI12 значајан само на једној станици, али је позитивног знака, што значи да је дошло до повећања влажности. У посматраном периоду присутна је стопа раста броја станица на којима су забележене екстремно влажне и екстремно сушне године, али су и те промене статистички безначајне. Тренд SPI3 за фебруар (зиму) на свим станицама је статистички безначајан, али је у већини посматраних места дошло до повећања сушности. Ни тренд SPI3 за пролеће не показује статистичку значајност ни на једној станици, а нема ни одређене географске правилности у знаку тенденције. Лети је дошло до повећања сушности у већини места, а при томе је негативна вредност тренда SPI3 за август (лето) статистички значајна на 2 станице (Бихаћ и Билећа). У последњој декади (2001-2010) у већини места регистрован је највећи број и сушних и влажних лета, што несумњиво показује повећање учесталости екстремних лета у погледу падавина. На 7 од 8 станица јесен је све влажнија, али је само у Бијељини позитиван тренд SPI3 за новембар (јесен) статистички сигнификантан. Највећи број сушних година регистрован је у декади 1981-1990., када су NАО и АО индекс имали највише вредности. С друге стране, декада 2001-2010. издваја се са највећим бројем влажних година, а у том периоду је NАО индекс достигао најниже вредности. И међугодишње варијације падавина су у великој мери под утицајем промене атмосферске циркулације. На сезонском нивоу, најбоља корелација са параметрима циркулације NАО и АО добијена је за зиму.