Током љета 2016. године обављена су истраживања глацијалних језера Горње и Доње Баре на планиниЗеленгори у циљу утврђивања квалитета језерске воде и утврђивања карактеристичних процеса у језерскимбазенима. Сем морфометријских мјерења, извршено је мјерење температуре воде језерских базена на различитимдубинама. Узети су узорци воде како би се утврдили физичко-хемијски, микробиолошки и сапробиолошкипараметри. Резултати истраживања су показали изражене процесе еутрофизације језера Горње Баре. Интензивнапримарна продукција у површинском слоју овог језера огледа се у израженој хиперсатурацији као резултатфотосинтетске активности фитопланктона и макрофита. На дну језера изражена је хипосатурација усљедмикробиолошке разградње органске материје. Такође, истраживање је обухватило параметре кисеоничног режимаи pH вриједност: На основу њих вода језера Горње Баре сврстана је у III класу и директна је посљедица интензивногразвоја фитопланктона у периоду узорковања. Састав фитопланктонске заједнице указује на β-мезосапробну воду.Вриједности физичко-хемијских параметара језерске воде су у оквиру I, а санитарно-микробиолошких у оквируII класе. Језеро Доње Баре има олигосапробну воду одличног квалитета. Сем нешто повишених вриједностиконцентрације суспендованих материја, засићеност воде кисеоником, бројност аеробних хетеротрофних и укупнихколиформних бактерија одговара II класи површинских вода. Вриједности осталих праћених параметара биле суу оквиру I класе. Извор којим се језеро напаја водом, према физичко-хемијским и санитарно-микробиолошкимпараметрима, одговара I класи, док отока има нешто повишену концентрацију суспендованих материја. Бројностбактерија одговара II класи површинских вода. Интензиван развој фитопланктона и макрофита доводи донагомилавања органске материје на дну и убрзава процес старења језера.

Централно питатње овог рада тиче се географског простора схваћеног у смислу повезаних имеђузависних елемената природне и антропогене средине. Географски простор и форме географског простора(геопросторности) доводе се у везу с логиком простора и просторним мишљењем као ресурсом и иницијалнимфактором развојних процеса на свим нивоима геопросторне организације, од локалног до глобалног. Овостановиште позиционира географију као науку о географском простору и формама геопросторности.

Most former SFRY territory belongs to the Serbian ethnical, ethno-national, and spiritual space within which the processes of arti cial ethno-genesis, governed throughout history, have resulted in three arti cial nations, i.e. Macedonians and Montenegrins (right upon the completion of WW II) and Bosnians (during the late stage of SFR Yugoslavia). A smaller part of former Yugoslavia space belongs to the Slovenian and Croatian ethnos and their ethnonational being. Different and juxtaposed interests of the three natural and three arti cial nations within the space of former SFR Yugoslavia were actuated by globalist geopolitical interests, the traditional cultural interests of Vatican, and the Islamic fundamentalism. Therefore, in early 1990s, the end result was a violent break-up of SFR Yugoslavia and formation of new states, which carried a burden of mutual relations and development issues.

ɈȾɊɀɂȼɂ ɊȺɁȼɈȳ ȻȺɊȾȺɑȿ ɋ ɉɈɋȿȻɇɂɆ ɈɋȼɊɌɈɆ ɇȺ ɍɅɈȽɍ ɊɍɊȺɅɇȿ ȿɄɈɇɈɆɂȳȿ 4 ɋɚɠɟɬɚɤ:Ȼɚɪɞɚɱɚ je ɡɚɲɬɢʄɟɧɨ ɩɨɞɪɭɱʁɟ ɢɡɭɡɟɬɧɟ ɨɪɧɢɬɨɥɨɲɤɟ ɜɪɢʁɟɞɧɨɫɬɢ ɢ ɟɤɨɧɨɦɫɤɢɯ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ ɤɨʁɟ ɭɝɪɨɠɚɜɚʁɭ ɠɢɜɨɬɧɭ ɫɪɟɞɢɧɭ. Ⱦɚ ɛɢ ɫɟ ɭɫɩɨɫɬɚɜɢɨ ɨɞɪɠɢɜɢ ɪɚɡɜɨʁ ɧɟɨɩɯɨɞɚɧ ʁɟ ɩɪɢɯɜɚɬʂɢɜ ɦɨɞɟɥ ɢɧɬɟɝɪɚɥɧɨɝ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ ɢ ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ʃɟɧɢɦ ɩɪɢɪɨɞɧɢɦ ɢ ɚɧɬɪɨɩɨɝɟɧɢɦ ɪɟɫɭɪɫɢɦɚ. ɍ ɨɜɨɦ ɪɚɞɭ ɫɟ ɩɪɟɡɟɧɬɭʁɟ ɫɬɚʃɟ ɪɚɡɜɨʁɧɢɯ ɪɟɫɭɪɫɚ, ɭɬɜɪɻɭʁɭ ɪɚɡɜɨʁɧɟ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɢ ɪɚɡɜɨʁɧɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ, ɬɟ ɲɚɧɫɟ ɡɚ ɭɫɩɨɫɬɚɜɭ ɨɞɪɠɢɜɨɝ ɦɨɞɟɥɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɟ ɢ ɩɪɨɫɬɨɪɧɟ ɨɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ. ɋɜɟ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ, ɩɚ ɢ ɨɪɝɚɧɢɡɨɜɚɧɚ ɩɪɨɢɡɜɨɞʃɚ, ɭ ɡɚɲɬɢʄɟɧɢɦ ɩɨɞɪɭɱʁɢɦɚ ɨɞɜɢʁɚʁɭ ɫɟ ɭɡ ɨɝɪɚɧɢɱɟʃɚ. ɍ ɪɚɞɭ ɫɟ ɩɪɟɞɥɚɠɟ ɦɨɞɟɥ ɪɚɫɬɚ ɭɬɟɦɟʂɟɧ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɨɞʃɢ «ɨɤɨ ɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɟ», ɬɭɪɢɡɦɭ ɢ ɤɨɦɩɚɬɢɛɢɥɧɢɦ ɞʁɟɥɚɬɧɨɫɬɢɦɚ. Ɍɭɪɢɡɚɦ, ɨɪɝɚɧɫɤɚ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɩɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɛɟɡɛʁɟɞɧɨ ɡɞɪɚɜɟ ɯɪɚɧɟ, ɥɨɜ, ɪɢɛɨɥɨɜ ɢ ɞɪɭɝɟ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ ɪɭɪɚɥɧɟ ɟɤɨɧɨɦɢʁɟ ɫɭ ɤʂɭɱɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɦɨɞɟɥɚ ɨɞɪɠɢɜɨɝ ɪɚɡɜɨʁɚ, ɩɨɞɪɚɡɭɦɢʁɟɜɚʁɭʄɢ ɫɜɟ ɬɪɢ ɤɨɦɩɨɧɟɧɬɟ ɨɞɪɠɢɜɨɫɬɢ, ɟɤɨɧɨɦɫɤɭ, ɫɨɰɢʁɚɥɧɭ ɢ ɟɤɨɥɨɲɤɭ. ɍɩɪɚɜʂɚʃɟ ɨɞɪɠɢɜɢɦ ɪɚɡɜɨʁɟɦ Ȼɚɪɞɚɱɟ ɦɨɪɚ ɞɨɜɟɫɬɢ ɞɨ ɩɨɡɢɬɢɜɧɢɯ ɩɪɨɦʁɟɧɚ ɭ ɫɨɰɢʁɚɥɧɨʁ ɢ ɞɟɦɨɝɪɚɮɫɤɨʁ ɫɮɟɪɢ. Ʉʂɭɱɧɟ ɪɢʁɟɱɢ:Ɂɚɲɬɢʄɟɧɨ ɩɨɞɪɭɱʁɟ, ɠɢɜɨɬɧɚ ɫɪɟɞɢɧɚ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɟ, ɟɤɨɧɨɦɫɤɢ ɪɚɡɜɨʁ, ɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɚ, ɬɭɪɢɡɚɦ, ɢɧɬɟɝɪɚɥɧɨ ɩɥɚɧɢɪɚʃɟ, ɨɞɪɠɢɜɢ ɪɚɡɜɨʁ. Abstract:The Bardaca Lake is a protected area of an extraordinary ornithological importance accompanied by economic activities that surely endanger the environment. In order to reach a sustainable development, it is necessary to devise an acceptable model of integral planning and management over its natural and anthropogenic resources. This paper presents development resources, estimates development potentials and problems, and suggests ways to set up a sustainable model of functional and environmental organization. There are certain limits to all the activities, including organizational production, performed within the protected areas. The paper suggests the model of growth based on the production 'via agriculture', tourism and corresponding branches. Tourism, the production organic food, hunting and ¿ shing as well as other activities within rural economics are the key elements of the sustainable progress model, which implies all three components of sustainability -¿ nancial, social and ecological one. The management of sustainable development of the Bardaca Lake should attain positive changes regarding social and demographic ¿ elds.

Одрживи развој је сложена појмовна категорија. Односи на природне, социјалне, економске и еколошке аспекте одрживости. Укључује и одрживост руралног развоја као подсистема економске и социјалне одрживости тијесно везаног за животну средину, посебно за њене еколошке аспекте. Циљеви одрживог развоја усмјерени су на потребе садашњих али не на рачун будућих генерација. Препреке одрживом развоју, мисли се и на његову руралну компоненту, најчешће су економске природе. У тијесној су вези и са политикама општег и регионалног развоја, законодавним и институционалним оквиром, стратегијама развоја, инфраструктурним системима и сл. Добар примјер одрживог руралног развоја и одрживе животне средине су развијене земље ЕУ. Одговарајуће развојне политике и законодавни оквир ЕУ су кључне претпоставке одрживог развоја. Зато рурални развој Републике Српске, и БиХ у цјелини, треба темељити на позитивним искуствима и пракси поменуте асоцијације, а развојне шансе су у пољопривреди, шумарству, водопривреди, туризму, ловству и сл.