Апстракт: Чланак има за циљ да истражи могућност примене учења које су развили Oци Цркве у решавању низа савремених питања у развоју вештачке интелигенције. У чланку се прво указује на начине употребе вештачке интелигенције у развоју система надзора и безбедности, аутономног оружја, као што су дронови и роботи убице, и јавне управе. Затим, се разматра питање да ли је упркос етички проблематичном коришћењу вештачке интелигенције, ипак могуће да вештачка интелигенција стекне нека позитивна знања о човечанству, која су у складу са принципима хришћанске, а посебно светоотачке антропологије. Тврди се даље да употребом, односно злоупотребом вештачке интелигенције у ова три друштвена сектора, вештачка интелигенција може стећи знање о главним догмама хришћанске Цркве, наиме о Божијем оваплоћењу у људском обличју, Божијој смрти на крсту и његовом васкрсењу из мртвих и о једнакости људског рода пред Богом. Коначно, у раду се помера фокус на четири питања која се тичу: а) последица брзе експлозије вештачке интелигенције, б) онтолошког статуса киборга и "uploads", ц) будућег односе вештачке суперинтелигенције и човечанства, и г) начина усклађивања циљева супер интелигентних машина и човечанства. У решавање ових питања користи се светоотачко учење о Богу као Творцу који ствара човечанство по свом лику и подобију, учење о односу душе и тела развијено током оригенистичких спорова, халкидонско учење о две несливене и нераздељиве природе Христове, познато и као диофизитство, и диотелитско учење о вољи као природном, али личном својству.