Efekti nezaposlenosti i faktori aktivizma u ponovnom zapošljavanju

Abstract

1 Ovo istraživanje je sprovedeno u sklopu projekta br. 179022 koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije. Rezime Na 187 nezaposlenih osoba u Srbiji izvršeno je preliminarno ispitivanje nivoa njihovog psiho-fizičkog zdravlja kao i analiza značaja pojedinih psiholoških faktora za nivo aktivizma sa kojim nezaposleni traže novi posao. Rezultati govore da među simptomima narušavanja psiho-fizičko zdravlja kod nezaposlenih prednjače oni koji ukazuju na povećanu anksioznost i socijalnu disfunkcionalnost. Modeliranje pomoću strukturnih jednačina otkriva da je narušavanje psiho-fizičkog zdravlja najverovatnije efekat gubitka posla ali da ono ne utiče na nivo aktivizma u traženju novog posla. Finalni model jasno pokazuje da je visoko vrednovanje uposlenosti (centralnost rada) u vrednosnom sistemu nezaposlenog glavni faktor koji značajno utiče na veću učestalost simptoma poremećaja psiho-fizičkog zdravlja, na percepciju finansijske situacije kao teže, na viši nivo fleksibilnosti pri ponovnom zapošljavanju, kao i da jedino fleksibilnost ima znača-jan uticaj na ukupan nivo aktivizma u traženju novog posla.Ključne reči: nezaposlenost, GHQ, SEM, percepcija finansijskih teškoća, aktivizam 1 E-mail: majstorovicn@ff.uns.ac.rs primenjena psihologija 2011/3 206 Nebojša Majstorović Uvod U svim savremenim društvima nezaposlenost se posmatra kao veliki individualni, socijalni, ekonomski a neretko i kao politički problem. Nezaposlenost nastaje kao rezultat promena u organizacijama, bilo da su one izazvane unutrašnjim faktorima (npr. promenom vlasnika i dolaskom novih standarda rada) ili spoljašnjim okolnostima (npr. downsizing kao efekat ekonomske krize). Uprkos uobičajenim shvatanjima o negativnim posledicama nezaposlenosti, neka novija istraživanja ukazuju na to da gubitak posla ne mora uvek da znači i problem (npr. Vasteenkiste et al., 2004). Imajući na umu i negativan i pozitivan ishod gubitka posla, postavlja se pitanje kako se može odrediti pojam nezaposlenosti. Ovde se polazi od određenja po kome nezaposlenost predstavlja status radno-aktivne i radno-voljne osobe koji je nastao nakon nedobrovoljnog gubitka plaćenog posla. Radno-aktivna osoba znači da je osoba u dobi između 15 i 65 godina starosti, dok se atribut 'radno-voljna' odnosi na one koji nakon gubitka jednog žele novo zaposlenje. 1Problem nezaposlenosti je razmatran empirijski ali je bilo pokušaja i da se on smesti u određen teorijski okvir. Centralno pitanje teorija nezaposlenosti je zašto gubitak posla predstavlja traumatičan događaj za pojedinca. Iako ima primera da se ovaj problem razreši brzim nalaženjem novog posla, nažalost, neuporedivo je više slučajeva kada se gubitak posla predstavlja kao jedan od najtežih oblika stresa u životu osobe (Latack, Kinicki & Prussia, 1995). Objašnjavajući efekte nezaposlenosti, teorije najčešće govore o gubitku finansijske sigurnosti (Fryer, 1986), gubitku prethodnog socijalnog statusa (Warr, 1987), strukture vremena (Jahoda, 1981), o pojavi osećaja bespomoćnosti (Peterson, Maier & Seligman, 1993) kao i o gubit...

Percepcija rizika od zemljotresa u Republici Srbiji - teorijskoempirijska studija

“…Може се претпоставити да вишак слободног времена утиче на размишљања о различитим животним приликама. Наравно, резултате је потребно сагледати и кроз призму да је код незапослених испитаника у односу на запослене јаче изражена депресивност, анксиозност, осећај безнађа, виши ниво изолација али и нарушено физичко и психичко здравље (Majstorović 2011).…”

Procena Finansijske Situacije I Orijentacije U Nalaženju Zaposlenja Kao Faktori Psiho-Fizičkog Zdravlja Kod Nezaposlenih

“…Nezaposlenost predstavlja značajan izvor stresa, kako za pojedinca tako i za njegovu porodicu, a ekonomske i finansijske teškoće izazvane gubitkom posla ostavljaju posledice po njegovo fizičko i psihičko zdravlje. Pod nezaposlenošću podrazumevamo status radno-aktivne i radno-voljne osobe koji je nastao nakon nedobrovoljnog gubitka plaćenog posla (Majstorović, 2011). Iako je poznato da na individualnom planu gubitak zaposlenja izaziva brojne negativne efekte, dosadašnje studije na stranim i domaćim uzorcima ukazuju i na širok dijapazon individualnih razlika u reakciji na stanje nezaposlenosti (Leana & Feldman, 1994).…”

“…Na osnovu prosečnih vrednosti procena utvrđuje se status ispitanika na subskalama zdravlja kao i na ukupnom zdravlju. Ranija primena ovog instrumenta (Majstorović, 2011), kao i u ovom istraživanju, pokazala je da upitnik SPFZ-1 poseduje visoku internu konzistentnost (α = .92 u oba slučaja).…”